Venecuela: Da li se istorija ponavlja ?
Zastarelo- Detalji
- Autor Prensa Latina
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 5285
Karakas, 11. april, 2012 (Telesur, Prensa Latina) - Deset godina nakon što je propao prevrat koji su venecuelanski poslovni lideri, uz podršku SAD, počinili protiv predsednika Ugo Čavez, slične pretnje su se ponovo nadvile nad stabilnošću ove jušnoameričke zemlje.
Na današnji dan, 2002, predstavnici najkonzervativnijih sektora oligarhije, podržani od strane nekih visokih oficira, kidnapovali su ustavnog predsednika Venecuele i preuzeli vlast kao kulminaciju intenzivne i destabilizirajuće kampanje koju su vodili mesecima pre toga.
Žestoki progoni ministara i funkcionera vlade a takođe i pristalica Čaveza počeli su odmah nakon prevrata, dok je tadašnji predsednik Saveza privrednih komora Venecuela ( Fedecamaras ) , Pedro Carmona , preuzeo predsedavanje.
Motivisani ekonomskim interesima, konzervativne grupe koje su bile pogođene zakonima koje je donela vlada, bile su promoteri udara koji je suštinski motivisan interesom uspostavljanju kontrole nad naftnom kompanijom “Petroleos de Venecuela” (PDVSA) ranije nacionalizovanom od strane Predsednika Čaveza.
Međutim, pobuna je bila kratkog veka, čim je saznao za kidnapovanje predsednika, venecuelanski narod, a naročito ljudi u Karakasu, izveli su pravu pobunu i pučem 13. aprila izvojevaju oslobođenje predsednika i njegov trijumfalan povratak u palatu Miraflores.
- Detalji
- Autor advance.hr
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 4758
U velikom, i poprilično otvorenom, razgovoru za američki list The Atlantic, predsednik Barack Obama iznosi svoje viđenje po pitanju aktualne krize na Bliskom istoku, samo nekoliko dana pre važnog sastanka s izraelskim premijerom Benjamin Netanyahuom u Washingtonu.
Kroz celi razgovor Obama snažno potencira povezanost SAD-a i Izraela i u nekoliko navrata sebe predstavlja kao predsednika koji od prvog dana u Beloj kući radi u interesu države Izrael.
Uprkos istorijskim odnosima između SAD-a i Izraela, Obama tvrdi kako nijedan američki predsednik u istoriji nije toliko učinio za Izrael koliko on. No, napominje kako je spreman učiniti i još puno toga.
U razgovoru daje do znanja kako SAD nikada neće dopustiti da Iran dobije nuklearno oružje. Tvrdi kako bi tada celi Bliski istok želeo nuklearne bombe. Obama priznaje kako bi nuklearni rat doveo do brojnih ljudskih žrtava, ali još više ga zabrinjava što bi se u takvom scenariju desilo s globalnom ekonomijom.
Po pitanju Sirije govori potpuno otvoreno - za razliku od američke državne sekretarice Hillary Clinton, koja ima tendenciju isticati "humanitarne ciljeve" i "ljudska prava", Obama se uopšte ni ne trudi sakriti pravi cilj američke politike na Bliskom istoku. Za njega Sirija predstavlja zadnji bastion savezništva s Iranom i zato mora pasti pod svaku cenu.
Svestan je činjenica da Rusija trenutno opstruira američki plan za Bliski istok, ali daje do znanja kako Amerika nikada neće odustati.
Takođe otvoreno govori i o tzv. "arapskom proljeću" koje je, "uprkos manjim problemima", itekako pomoglo u širenju pro-američkih ciljeva širom regiona.
- Detalji
- Autor Jevgenij Baranov
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 6003
Cilj je primorati Srbe da se pomire sa gubitkom Kosova, u zamenu im ponuditi san o ulasku u EU i krišom ih uvući u NATO
Centralni dnevnik Prvog kanala ruske državne televizije - u analitičko-iformativnoj emisiji „Воскресное Время“, koja se emituje u udarnom terminu nedeljom u 21 čas a čiji je urednik i voditelj Petar Tolstoj – čukununuk Lava Nikolajeviča Tolstoja – posvetio je veliku pažnju nedavno izašloj knjizi „Vikiliks – Tajne Beogradskih depeša“.
Uz naglašavanje: nedavno je u Srbiji objavljena knjiga koja je izazvala efekat aktivirane bombe.
Fakti prenose u celini sadržaj emisije:
VODITELJ PETAR TOLSTOJ: Duboki ekonomski problemi sa kojima se u skoroj budućnosti moraju suočiti i Evropa i SAD, kriza u socijalnoj sferi i priznanje sloma politike multikulturalizma – sve to međutim, nije prepreka da se sa manijalaknom nametljivošću podučavaju druge zemlje kako je jedino ispravno da žive. Favorizovanje svojih vrednosti radi postizanja konkretnih ciljeva u geopolitici – takva je današnja praksa zapadne diplomatije.
Već pomalo zaboravljena raskrinkavanja sajta Vikiliks od koristi su za analizu međunarodne politike SAD prema maloj evropskoj zamlji – Srbiji. Ta analiza je još interesantnija kada se poveže sa aktuelnim ambasadorom SAD u Rusiji Majklom Mekfolom, koji je više puta u svojim knjigama i naučnim člancima poredio Vladimira Putina sa Slobodanom Miloševićem jadikujući nad nedostacima demokratije u Rusiji.
- Detalji
- Autor Jelena GUSKOVA
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 7248
Ceo svet se uzbudio zbog mogućnosti da preko depeša američkih diplomatskih činova, objavljenih na Vikiliksu, sazna šta se dešava sa one strane zavese svetske diplomatije. One su se odnosile na sve države i na mnoga pitanja, a količina im je bila tolika (četvrt miliona stranica) da je bilo užasno teško da se neka zemlja ili neki problem izbrišu.
Stručnjacima koji proučavaju Balkan je posebno važno bilo da shvate pozicije zainteresovanih strana, na primer, u vezi sa Kosovom, sa pridruživanjem NATO-u i EU. Očigledno je da se vlasti u Beogradu nisu uvek otvoreno izjašnjavale u vezi sa tim pitanjima, mada se zajednička tendencija ponašanja srpske diplomatije videla dovoljno jasno. Eksperti su gatali, gradili pretpostavke a da često u rukama nisu imali potvrde za to.
Na sreću, nedavno se u Beogradu pojavila knjiga Nikole Vrzića „Tajne beogradskih depeša“[1], u kojoj su na 120 stranica objavljeni dokumenti američke diplomatije iz perioda 2006. – 2010. god. koji se odnose na Srbiju. Zaključak autora je jadan: materijali pokazuju da je rukovodstvo zemlje (mada ima i izuzetaka), kao i diplomatija, godinama lagalo svoj narod, iako su docnije te laži obelodanjene. Vrzić je svoju knjigu nazvao „saga o lažima, izdaji i nepoštenju“.
2006. godina predstavlja vreme aktivnih pregovora u Beču u vezi sa pitanjem statusa Kosova, te su zato američke diplomate ozbiljno proučavale poziciju srpskih lidera. Depeše američkih diplomata iz Beograda pokazuju da su u 2006. godini predsednik vlade Vojislav Koštunica (DSS) i predsednik Boris Tadić (DS) u vezi sa Kosovom imali istovetno mišljenje: nezavisnost pokrajine je za Srbiju neprihvatljiva. Međutim, zapaljiva antiamerička retorika V.Koštunice je diplomatama pokazala, da je svaki dalji razgovor sa njim u četiri oka besmislen. Shvatili su da je Koštunica spreman da se za Kosovo bori do kraja, i da više pažnje treba da poklone predsedniku B.Tadiću.
- Detalji
- Autor Glas Rusije
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 5735
Kairo planira da sudi stranim podstrekačima antivladinih nemira u Egiptu. Kao odgovor SAD su pripretile u ultimativnoj formi da mogu da liše Egipat pomoći.
Pred sud trebaju da izađu 43 osobe. To su: 19-godišnji Amerikanac, 8 građana Nemačke, Srbije i niza drugih zemalja. Ostali su Egipćani. Još prošle godine od njih je bila uzeta potvrda da neće napuštati zemlju. Vojne vlasti Egipta otpužuju ih da su koristili strana finansijska sredstva radi raspirivanja antivladinih nemira. U devet kancelarija nevladinih organizacija čiji su aktivisti ovi "branioci prava" , već su izvršeni pretresi, konfiskovana je gotovina, sredstva za vezu, uključujući kompjutere, zaplenjena je dokumentacija. Vlasti Egipta tvrde da su strane nevladine organizacije u velikoj meri zaslužne za destabilizaciju političke situacije u zemlji. Međutim Kairo je više puta raspirivao antiamerička raspoloženja u Egiptu, odvlačeći samim tim pažnju stanovništva od pojedinih unutrašnjih teškoća. Zamenik direktora Instituta za Afriku RAN Dmitrij Bondarenko ne isključuje da se ovog puta dešava isto:
Dejstva vlasti koncentrisana su pre svega na svest sopstvenih građana. Egipat je u tom smislu prilično zanimljiva zemlja. Sa jedne strane, on je objekat kolosalnih američkih ulaganja. Sa druge strane, teško je naći zemlju čiji bi građani imali snažniju antiameričku orijentaciju. I vlasti često rado podstiču antiamerička raspoloženja. Druga je stvar što je u datom slučaju reč ne samo o Amerikancima. Na sud se pozivaju građani Nemačke, Srbije i drugih zemalja. To je nekakav izazov međunarodnoj zajednici. Kairo pokušava da izjavi da neće dopustiti nikome da se meša u unutrašnje stvari zemlje. Između ostalog pod takvim milim izgovorima koje sada priznaje međunarodna zajednica kao što je delatnost nevladinih organizacija, humanitarnih misija.
Vašington je oštro reagovao na nameru Kaira da sudi aktivistima. On je pripretio da će pokrenuti finansijske poluge. Državni sekretar SAD Hilari Klinton upozorila je da gonjenje nevladinih organizacija može da se odrazi na čitav kompleks američko-egipatskih odnosa. Ove godine Kairu je odbijena američka pomoć od 1,55 milijardi dolara. Praktično sva ova sredstva odlaze za vojne potrebe. I u datom slučaju egipatski vojnici teško da će poželeti da se liše ovog izvora sredstava, uvek pamteći da je njihova armija najjača na arapskom Istoku upravo zahvaljujući Amerikancima. Vašington sa svoje strane pomaže vojnicima Egipta ne zbog dobročinstva. Za vreme Hosnija Mubaraka Kairo je uvek sprovodio američke interese u regionu. Vašington je zainteresovan da se očuva to stanje, znači, do kraja će balansirati na ivici da li da da ili da odbije Egiptu vojnu pomoć. Između ostalog, diplomata, dekan Fakulteta za stručno usavršavanje Diplomatske akademije MIP RF Nikolaj Tihomirov smatra da stvar ipak može da ne stigne na sud.
Rat sa Iranom
Zastarelo- Detalji
- Autor Michel Chossudovsky
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 6420
Raspoređivanje hiljade američkih vojnika u Izraelu, Integracija američko-izraelskih komandnih struktura...
Islamska Republika Iran je u poslednjih osam godina pod stalnom pretnjom vojne intervencije (rata) od strane SAD i njenih saveznika. Iran je završio ratne igre (manevre) u Persijskom zalivu. US mornarica je raspoređena. Iranske pomorska vežba koja je počela 24. decembra je sprovedena u oblasti u kojoj patrolira američka Peta flota, sa sedištem u Bahreinu.
U međuvremenu, nova runda ekonomskih sankcija protiv Islamske Republike Iran je aktivirana, u velikoj meri pogođena je iranska Centralna banka, što je dovelo do dramatičnog pada valute Irana.
Reagujući na pretnje SAD, Iran je izjavio da će razmotriti blokiranje isporuke nafte kroz Hormuzki moreuz:
- "Oko 40 odsto, svetske, dnevne isporuke nafte tankerima, odvija se kroz Hormuski moreuz, noseći 15,5 miliona barela saudijske, iračke, iranske, kuvajtske, bahreinske, katarske i sirove nafte Ujedinjenih Arapskih Emirata , što je dovelo da "SAD Energi Information" etiketiraju moreuz Hormuz -najvažnijom naftnom tačkom u svetu-."
- Detalji
- Autor Pol Krejg Roberts
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 6011
Sad kad je vojska koju je CIA opunomoćila ubila (KPS ne smatra vest o ubistvu istinom) Gadafija, šta je sledeće u Libiji?
Ako se ostvare planovi Vašingtona, Libija će postati još jedna američka marionetska država. Većina gradova, varošica i infrastruktura uništene su bombardovanjem vazdušnih snaga SAD i vašingtonskih NATO-marioneta. Američke i evropske firme će sada dobiti sočne ugovore, koje će platiti novcem američkih poreskih obveznika, da ponovo izgrade Libiju. Nove nekretnine će biti pažljivo podeljene radi podmazivanja nove vladajuće klase po izboru Vašingtona. I tako će Libija biti pod čvrstom komandom Vašingtona.
Nakon što je Libija pokorena, AFRICOM (United States Africa Command) će pokrenuti kavgu sa drugim afričkim zemljama u kojima Kina ima investicije u energetiku i rudarstvo. Obama je već poslao kontingent američke vojske u Centralnu Afriku, pod maskom gušenja ugandske ’Armije Božjeg otpora’, mini ustanka protiv vladajućeg doživotnog diktatora. Predstavnik Republikanaca u Predstavničkom domu, DŽon Bejner, već je pozdravio mogućnost još jednog rata, izjavljujući da slanje američkih trupa u Centralnu Afriku „unapređuje nacionalne bezbednosne interese SAD i njenu spoljnu politiku“. Republikanski senator DŽejms Inhof liferovao je tone moralističkog praznoslovlja o spasavanju „ugandske dece“, vrlo netipična zabrinutost koju senator nije pokazao za decu Libije ili Palestine, Iraka, Avganistana i Pakistana.