- Detalji
- Autor Jelena Guskova
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 4461
Posle mnogo godina Turska ponovo počinje da jača svoj uticaj na Balkanu. O uzrocima razmišlja ugledni ruski balkanolog, direktor Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN, Jelena Guskova.
Skoro čitav vek Turska nije bila prisutna na Balkanu, pošto je bila sinonim Osmanskog osvajanja, 500-godišnjeg turskog ropstva, ugnjetavanja za srpski i druge narode poluostrva. Turci u cvesti Srba, Makedonaca, Hrvata, zauvek su ostali neprijatelji, a Srbi su se ponosili što su svoje slavne pobede odnosili upravo u borbi protiv ovog vekovnog okupatora.
Ipak već 90-ih godina prošlog veka na naučnim konferencijama u Beogradu smo slušali od turskih naučnika da je sazrela neophodnost novog prilaza izučavanju osmanskog prisustva na Balkanu, pošto se zasluga Turske sastoji u tome što je ona sačuvala srpsku pravoslavnu crkvu, kulturu, tradicije, nije asimilarala Srbe i Makedonce. Već u 21. veku tema preporoda turskog uticaja na Balkanu postala je omiljena tema turskih naučnika i političara. Da podsetimo da je u vreme svog čuvenog izlaganja u Sarajevu 2010. ministar inostranih poslova Turske Ahmet Davutoglu govorio o osmanskoj okupaciji Bosne kao o istoriji, koju treba obnoviti.
Tajne Borke Vučić
Zastarelo- Detalji
- Autor Konstantin Kačalin
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 4588
S Borkom Vučić sam se upoznao dok sam radio u Beogradu. Ona je dugo vremena bila direktor Centralne banke Jugoslavije i ministar finansija ove zemlje. I do dan-danas se priča da je kroz njene ruke prošlo na stotine milijardi dolara.
Upravo uz podršku gospođe Vučić Slobodan Milošević se našao u politici i od običnog bankara se pretvorio u čoveka za kojeg je saznao ceo svet. „Sa Slobom sam 30 godina. Zvao me je kasno uveče dan pre nego što je umro,“ priznala mi je gospođa Vučić. Naš razgovor koji je trajao dva sata počela je pričajući o sebi:
Ja sam star čovek, imam 82 godine, veteran sam Drugog svetskog rata i borila sam se protiv fašista. Živela sam još u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca za vreme kralja Aleksandra. Odrasla sam u partizanskoj porodici i kao još sasvim mlada devojka učestvovala sam u pokretu otpora. Dobro sam poznavala maršala Tita. Drugi svetski rat smo dočekali u Beogradu. Sestra, brat i ja smo otišli u partizane. Dobro se sećam Hitlerove okupacije, strahota fašizma i streljanja nedužnih građana.
Prirodno, naš razgovor je prešao na uspomene o tome kako se živelo u SFRJ za vreme maršala Tita:
Jedan dan iz života Evrope
Zastarelo- Detalji
- Autor GLAS RUSIJE
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 4482
O značajnim i ne previše događajima u EU prema vestima novinskih agencija ... (čitaj , zamajavanja i zamlaćivanja)
Londonski list Fajnenšl tajms saopštio je da je majka bišeg premijera Grčke Georgiosa Papandreua, 89-godišnja Margaret Papandreu bila vlasnik švajcarskog računa u visini od 550 miliona evra. Jedan od poslanika grčkog parlamenta i druga lica upućena u situaciju potvrdila su da su ove optužbe uključene u referat koji je predstavilo prošle nedelje tužilaštvo Grčke nacionalnom parlamentu. Takozvani Spisak Lagard je predao MMF vladi Grčke još pre dve godine. Tada je dužnost premijera zamlje zauzimao Georgios Papandreu. Njegova vlada je na dokument stavila oznaku „poverljivo“.
Okolnosti smrti Aleksandra Perepeličnog, koji je preminuo sredinom novembra u Velikoj Britaniji, istraživaće saradnici Odeljenja za posebno važne slučajeve, piše Dejli Telegraf. Obdukcija nije mogla da utvrdi uzrok smrti Perepeličnog. Britanski mediji su ga nazivali ključnim svedokom u slučaju Sergeja Magnitskog, ekonomiste fonda Ermitaž Kapital, koji je 2009. godine premunuo u moskovskim istražnom zatvoru. Ipak izvori u organima reda RF su izjavili da Perepelični nije imao takav status.
Vlasti Velike Britanije i Francuske nameravaju da preduzmu mere u znak protesta protiv odluke Tel-Aviva da izgradi nova izraelska naselja na Zapadnoj obali reke Jordan i mogu čak da opozovu ambasadora iz Tel-Aviva radi konsultacija, saopštava u ponedeljak izraelski list Garec, pozivajući se na diplomatske izvore.
Ovaj izraelski plan takođe su osudili SAD i EU ...
Kraj mira u Deželi
Zastarelo- Detalji
- Autor Trifun Ristić
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 4418
Slovenija je prva država sa prostora bivše Jugoslavije koja je postala članica Evropske unije, zbog čega su Slovenci beskrupulozno i prvi napustili bivšu državu, čime su otvorili Pandorinu kutiju balkanskih sukoba. Dve decenije kasnije, u zemlji u koju sa zavišću gledaju narodi Balkana zaglavljeni u svojim banana-državicama, iznenada se rasplamsalo nezadovoljstvo, kojim obični građani Slovenije pokazuju šta su zapravo dobili od Evrope.
Slovenija je 2004. bila odličan primer brze integracije u EU - prozvana je evropskim dobrim đakom i ušla u zonu evra, ali je umesto alpske Švajcarske iznenada počela previše da liči na Grčku. Kriza je ogolila sistem koji je neprestanim zaduživanjem do skoro 17 milijardi evra naizgled odlično funkcionisao. Da bi izbegla bankrot zbog budžetskog deficita koji će do kraja godine porasti na 1,7 milijardi evra, Ljubljana sad mora da sprovede reforme penzionog i zdravstvenog sistema, javnog sektora i sanaciju banaka, a u tom cilju vlada je nedavno donela odluku i da mrežu autoputeva da pod koncesiju.
Prema prognozama, broj nezaposlenih u zemlji od oko 2 miliona stanovnika idućoj godini porašće sa sadašnjih 110.000 na oko 120.000, dok visok standard stanovništva opada. U isto vreme, politička klasa je utonula u korupciju, zbog čega je opšte nezadovoljstvo ekonomskim i socijalnim stanjem proključalo krajem novembra u Mariboru. Koruptivni ugovori gradonačelnika Franca Kanglera, koji je uz pomoć Janšine stranke SDS izabran u parlament i dobio poslanički imunitet, izveli su građane na ulicu. Bezobzirnost političara izazvala je žestoke demonstracije i u ostalim velikim gradovima koje su iznenadile izlivima besa, nasiljem i brutalnošću policije. Protesti nisu prekinuti ni posle izbora novog predsednika Boruta Pahora, koji je izabran uz izlaznost od samo 42 posto, a demonstracije širom Slovenije se opisuju "kao pobuna i opštenarodni ustanak", i to u državi za koju smo svi mislili da je ulaskom u EU rešila gotovo sve svoje probleme i obezbedila dugotrajnu stabilnost i blagostanje.
BUDITE OPREZNI!
Zastarelo- Detalji
- Autor Noam Čomski
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 4022
Strategija manipulisanja ljudima putem masovnih medija:
1) UPOTREBA NEVAŽNOG
Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.
2) STVARANJE PROBLEMA
Ta metoda se naziva i "problem-reagovanje-rešenje". Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu, ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.
3) LOŠE NA KAŠIČICU
Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, "na kašičicu", mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.
- Detalji
- Autor Husein K.
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 3489
Rukovodstvo Palestinske Narodne Partije (PPP) apeluje na sve komunističke i levičarske partije kao i na demokratski i napredan svet, tražeći povećanje obima međunarodne solidarnosti sa palestinskim narodom i njihovim pravima, da izvršiti pritisak na svoje vlade tražeći da Izrael zaustavi svoju divljačku agresiju protiv sinova palestinskog naroda, posebno u pojasu Gaze.
| Palestinska Naroda Partija ( PPP , na arapskom Hizb al-Sha'b al-Filastini ), osnovana 1982, kao Palestinska Komunistička Partija , je socijalistička politička partija koja dekuje na palestinskim teritorijama i među palestinskom dijasporom. |
Rukovodstvo PPP je takođe zatražilo da te stranke i organizacije, mobilišu međunarodnu podršku u smeru da se u UN glasa po zahtevu PLO, a u cilju podizanja statusa Palestine u ne-članicu Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija, i da se 29. novembar 2012 , proglasi Međunarodnim danom solidarnosti sa palestinskim narodom .
Inicijativa koju bi prijateljske političke partije pokrenule, kao deo globalne međunarodne podrške, trebalo bi da utre put ka istinskoj nezavisnosti Palestine, a u skladu sa međunarodnim rezolucijama i u granica utvrđenim juna 1967.
PPP takođe traži od međunarodne levice efikasnu i opipljivu solidarnost sa Palestinom u cilju:
- neposrednog i hitnog prestanka izraelske agresije na Gazu ,
- podrške palestinskim zahtevima da se prizna država Palestina od strane Ujedinjenih nacija.
I na kraju ovog saopštenja i molbe, PPP smatrada i sigurna je da će solidarnost i podrška našoj borbi i našim pravima sigurno pomoći da ostvarimo naše legitimne nacionalne ciljeve.
- Detalji
- Autor Marie Nassif Debs
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 4372
Izlaganje Marie Nassif Debs, potpredsednice Komunističke partije Libana i sekretarka Komisije za spoljne poslove
"Sve nas to navodi na zaključke, da u budućnosti u našem regionu može doći do promena daleko radikalnijih od onih, koje su se dogodile u regionu sredinom proteklog veka, to jest prepuštanja od strane službenih arapskih režima Palestine nasilju i pljački. Ako se te radikalne promene budu ostvarile to će bez sumnje dovesti do ponovnog jačanja naših nacionalnih prerogativa na polju bogatstva i procesa akumulacije samog tog bogatstva (i njegovog smeštanja), što će sa svoje strane učiniti mogućim radikalne promene u razvoju arapskog sveta i smeru prekidanja linije zavisnosti od načina proizvodnje svojstvenih imperijalizmu."
Narodi zemalja sveta odlučili su da je došao čas da se sučele s imperijalizmom, uprkos tome što se kapitalistički ideolozi jako trude, već pune dve decenije, delom zastrašujući i terorišući, delom nametajući krajnje siromaštvo, da ih ubede u činjnicu kako je razvoj društva završen kapitalističkim sistemom i kako je socijalizam samo nerealna utopija, koju je nemoguće postići i ostvariti.
Narodi sveta srušili su rešetke velikog zatvora u kojem su živeli i sišli su na ulice, zahtevajući promene. Ulice i trgovi Atine, Rima, Madrida i Lisabona ispunile su narodne mase, koje su na tom putu sledile trgove iz Tunisa i iz Kaira, kako bi se onda ponovo izlile na Vall Streetu, u Njujorku, u Sent Polu iu Londonu.
- Šta je "Kodeks Alimentarijus" ?
- TRŽIŠNO BOŽANSTVO I PRAVEDNI SISTEM
- Španija: Sindikat poziva na generalni štrajk 14. novembra
- Atina opet gori
- Pripreme za revoluciju: Marksizam se opet vraća
- Čile: studenti, đaci, roditelji i radnici - svi u masovnom štrajku i borbi protiv neoliberalizma
- SAD blokira letove sa španskih aerodroma za različite zemlje