- Detalji
- Autor Advance
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 5043
Prema poslednjim informacijama, sirijska državna novinska agencija SANA potvrdila je kako se jutros desio vazdušni napad izraelskih vojnih aviona na vojno-istraživački centar u blizini Damaska. RT prenosi kako je sirijski general izdao obaveštenje u kome se ističe da su izraelske vazduhoplovne snage ciljale vojni centar Jamraia, u neposrednoj blizini Damaska.
Analiza: (Antun Roša)
Trenutno se spominju minimalno 3 lokacije na kojima je izvršen izraelski vazdušni napad: vojni centar Jamraia, prostor oko sirijskog grada Zabadani i napad na jedno ili više vozila na granici Sirije i Libana.
Sirijska vojska demantuje napad na vojni konvoj jer postojanje istog značilo bi da je Sirija krenula s prebacivanjem pojedinih oružja u Liban, tj za Hezbolah. S druge strane, Izrael još uvek nije niti potvrdio niti negirao sirijsku izjavu o tome da je napadnut "vojno-istraživački centar" (zapravo duga reč za skladište oružja) Jamraia.
Uzevši u obzir sve prethodne izraelske napade, status "bez potvrde i bez demanta" obično znači da se konkretna akcija i dogodila, ali je Izrael ne želi formalno potvrditi iz više nego jasnih razloga.
Vratimo se nekoliko godina unazad, 2007. izraelske vazdušne snage u operaciji "Orchard" bombardovale su navodni sirijski nuklearni reaktor koji se nalazio na prostoru sirijske pokrajine Deir ez-Zor. Reaktor je uništen i pri napadu navodno je stradalo 10-ak severno-korejskih radnika koji su bili prisutni. Poznato je da se akcija dogodila, američke satelitski snimci otkrivaju uništeno postrojenje, no formalnih izjava nema ni s jedne ni s druge strane.
Navodno je Sirija tada u pripravnost stavila dalekometne rakete sa hemijskim oružjem, ali nisu odlučili uzvratiti znajući kako bi sledeći korak mogao biti izraelski nuklearni napad.
Šta je trockizam?
Zastarelo- Detalji
- Autor Ernest Mandel
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 5248
Govor koji je održao Ernest Mandel prilikom debate s Monti Johnstonom, urednikom Morning Star-a, dnevnih novina KP Velike Britanije, 7. Novembra 1969.
Sama činjenica da Monty Johnstone debatuje sa mnom o problemu trockizma danas, trebala bi se shvatiti kao dokaz što trockizam nije. Nije mi namera vređati inteligenciju svih ovde prisutnih govoreći da trockizam nije kontrarevolucionarna agencija ili agentura fašizma ili agentura imperijalizma ili bilo kakve slične gluposti. Naime, da je tako ne samo da se ova debata ne bi realizovala, već bi se većina stvari koje su se događale u svetu zadnjih nekoliko godina činila neshvatljiva.
Trockizam nije poražena struja u međunarodnom radničkom pokretu. On nije menjševička revizija marksizma koja je definitivno slomljena, kako je rečeno u Sovjetskom Savezu, na petnaestom partijskom kongresu 1927.g.; kako je ponovljeno od strane nesrećnog Nikite Sergejeviča Hruščova na dvadesetom partijskom kongresu KP SSSR 1956.g.; kako je bilo ponavljano iznova u beskonačnim publikacijama pod kontrolom staljinističke birokratije. Da je trockizam zaista slomljena, poražena, nepostojeća, eliminisana menjševička struja, zbog čega bi onda bilo ko želeo diskutirati o njemu? Zašto je sovjetska birokratija, nakon što je uništila, slomila, eliminisala i izbrisala ovu struju 40, 30, 20:10 godina ranije, kao i glasnogovornici ovih birokrata, danas prisiljena pisati knjige, pamflete i članke, te se iznova vraćati na taj problem? Zašto su u SSSR-u bile objavljene tri ili četiri nove knjige o trockizma u poslednjih dvanaest meseci, ako je on definitivno poražena struja?
Stoga mislim da prva tačka koju smo dužni učiniti večeras mora biti povratak historijske pravde prema osnivaču Crvene armije i vođi ustanka Oktobarske revolucije, koja je inicirala prvu pobedničku revoluciju radničke klase u jednoj zemlji. Na ovu devedesetu godišnjicu rođenja Lava Trockog, koja koincidira sa godišnjicom Oktobarske revolucije, politički pokret koji je utemeljio, ideje iza kojih je stajao, program koji je branio, žive danas u svetu jače nego ikad.
- Detalji
- Autor GLAS RUSIJE
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 4122
Predsednik vlade Srbije Ivica Dačić izjavio je pre nekoliko dana da nije opčinjen Evropskom unijom i da ne misli da je to idealna tvorevina, ali da ne vidi za Srbiju bolju mogućnost. On je još dodao da je za Srbiju bolje da uđe, pa ako ne valja, lako može da izađe iz Evropske unije, ako oceni da joj tamo nije dobro. Međutim, na ovom mestu se postavlja pitanje – ako bi Srbija zaista postala članica Evropske unije, da li bi u slučaju da joj se tamo ne svidi, zaista mogla da odmah izađe iz njenog članstva, a pogotovo da li bi mogla lako da izađe iz EU? Dakle, pogledajmo na konkretnom primeru kako to izgleda sa Britanijom.
Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja, u ovom trenutku ubedljiva većina Britanaca, to jest njih 56% želi da njihova država napusti Evropsku uniju, jer po pisanju uglednog Fajnenšel Tajmsa, odnosi Velike Britanije i EU izgledaju kao neki brak u kome su kola krenula nizbrdo i zato sve češće dolazi do svađa, pa obe strane otvoreno pričaju o rastanku.
Jedan od evroskeptika, poslanik u britanskom parlamentu Danijel Henan, izrekao je za novine „Gardijan“ razlog za izlazak Britanije iz Evropske unije. On je kazao da je „osnova na kojoj je Britanija pristupila Evropskoj uniji zapravo bila falsifikat, zato što je ona podstakla nacionalne antagonizme, umesto da ljudima bude bolje.“ On je još izjavio da je zaprepašćujuća činjenica da je sav novac koji je isceđen iz britanskih programa štednje na kraju otišao u Brisel. Iako je i premijer Kameron poručio da Britanija sama bira svoju sudbinu i da može da izađe iz EU, a gradonačelnik Londona da “neće biti kraj sveta ako Britanija napusti Uniju”, ipak se čini da čak ni tako snažna država poput Velike Britanije ne bi mogla jednostavno da istupi iz Evropske unije.
- Detalji
- Autor Petar Iskenderov
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 4293
Početak 2013. godine ne nudi mir Evropi. Glavni politički događaj će biti jesenji federalni izbori u Nemačkoj. Oni mogu biti opasni po državu, koja je evropski teškaš čitave Unije. Nisu nikud nestali ni dužnički problemi. Doneta krajem 2012. odluka da se nastavi kreditiranje Grčke je za Atinu neophodan predah – ali ne i više od toga. Temu nastavlja naš posmatrač Petar Iskenderov.
Što se tiče dugoročnih perspektiva za Evropu – stručnjaci nisu uvereni da je evrozona sposobna da u najbliže vreme prevlada krizu. Analitičari rejtinške agencije Fič i dalje smatraju da će Grčka verovatno bankrotirati. To je svedočanstvo da zasad ne uspeva da se prelomi situacija u Grčkoj – rekla je u razgovoru za Glas Rusije šef katedre za evropsku integraciju MGIMO MIP-a Rusije Olga Butorina. Ona je podsetila da je grčki problem sazrevao u Evropi više decenija:
Grčka je više decenija imala makroekonomske pokazatelje, koji nikako nisu odgovarali kriterijumima evrozone. Na primer, deficit državnog budžeta je dugi niz godina pre nego je Grčka primljena u EU iznosio oko 8%. Međutim mi znamo da su kriterijumi bili da deficit iznosi najviše 3%. To se tiče i tempa razvoja grčke ekonomije. Ipak, EU se nada da će već donete mere naterati Grčku na strogu budžetsku disciplinu. Ako EU uspe da prelomi nepravilnu politiku zemlje, Grčka će ostati u evrozoni.
- Detalji
- Autor Kapuralin Vladimir
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 4405
Zbog vremenske distance, da bi događaj o kome je reč bio razumljiv današnjim generacijama, potrebno je navesti nekoliko uvodnih detalja.
Iako su jedinice Jugoslovenske armije JA pred kraj II sv. rata oslobodile Istru sa Pulom i Slovensko primorje sa Trstom, na zahtev Velike Britanije i SAD uspostavljena je na tom području saveznička vojna uprava, do rešenja razgraničenja između Italije i Jugoslavije. Sporazumom potpisanim u Beogradu 1945. godine teritorija je podeljen na Zonu A i Zonu B.
Zona B potpala je pod vojnu upravu Jugoslavenske armije, a Zona A u koju je spadala Pula sa užom okolinom, odakle su se jedinice JA morale povući, pod savezničku vojnu upravu. Diplomatske aktivnosti koje su trebale iznaći rešenje za razgraničenje između dveju država Italije i Jugoslavije, trajale su nešto manje od dve godine, kada su 10. 2. 1947. godine Pariskim ugovorom ukinute Zona A i Zona B, čime su Pula sa okolinom pripali Jugoslaviji.
Indikativno je da je saveznička vojna uprava u Puli uvela zakonodavstvo i upravu prema stanju pre kapitulacije Italije 9. 9. 1943. godine. To je imalo direktne implikacije na događaj koji sledi. Kada se krajem 1946. i početkom 1947. godine dalo naslutiti da bi Pariskim sporazumom Pula sa okolicom mogla pripasti Jugoslaviji, započeta je pod okriljem savezničke vojne uprave masovna demontaža mašina i opreme i njihovo odvoženje u Italiju.
- Detalji
- Autor Nikola Bonal
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 4328
Poznati francuski publicista o krunisanju globalne svirepe elite kojoj smetaju i srednja klasa, i radnička prava, i nacionalni identiteti ...
Raspad SSSR, koji se desio pre 20 godina, za mnoge se pokazao kao loša novost. Rušenje Sovjetskog Saveza proslavila je grupica fanatika raštrkana po čitavom svetu iako su posle tog događaja usledile nebrojene nevolje i obmane.
Umesto Berlinskog zida, izrasli su brojni zidovi, koje su sagradili Vol strit i elektronski sistem za globalnu kontrolu. U mnogim zemljama situacija se pogoršala, što je posebno bilo primetno u Evropi, Americi i bivšim sovjetskim republikama.
Ali šta je zapravo uzrok i ko je konkretno kriv za sve te zločine? Nazovimo ih iluminatima ili – kako je rekao Šekspir – gospodom u senci, miljenicima Meseca.
Krah Sovjetskog Saveza počeo je od ekonomske dezintegracije velike jedinstvene sile, od pljačke njenih resursa i skoro očajnog položaja njenog naroda, koji je zatim usledio. Mnogi stariji ljudi našli su se izbačeni na ulicu, u bivšim sovjetskim republikama indeksi nataliteta su pali a mortalitet se znatno povećao.
Takozvana šok terapija, koju su formirali na Vol stritu harvardski „kuvari“, imala je za stanovništvo pogubne posledice koje se po težini i nepredvidivosti mogu porediti sa teškim 1930-tim godinama. Ruski narod je prilikom brojanja primetio da ga je manje možda i do 10 miliona ljudi.
Politika kao prevara
Zastarelo- Detalji
- Autor LJ.D. Simonović
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 4652
Ulaskom u krizu padaju demokratske maske i kapitalizam pokazuje svoje pravo lice fašističko
U kapitalizmu politika je svedena na tehniku usmeravanja nezadovoljstva ljudi ka ostvarivanju političkih i ekonomskih interesa vladajuće klase. To je proces koji odgovara prirodi "potrošačkog društva", poslednjoj fazi u razvoju kapitalizma, u kojem posledice uništavanja prirode i čoveka kao prirodnog i umnog bića postaju sredstvo za reprodukovanje kapitalizma. Istovremeno, vladajuća logika monopolističkog kapitalizma, koja se pojavljuje u obliku principa "Uništi konkurenciju!" i "Velika riba proždire manju ribu!", postala je totalizirajuće logika koja, putem medija koji su u rukama kapitalističkih klanova, dobija fatalnu dimenziju.
Na tome se zasniva stav da je "globalizacija", pod čime se podrazumeva neo-liberalni model kapitalizma, "neminovnost". Političke odluke ne zasnivaju se na objektivnim naučnim analizama, već se "naučne analize" zasnivaju na strateškim interesima vladajućeg poretka. U tom kontekstu, odbacuje se osnovna istorijska istina da je propast kapitalizma neminovna.
Politička sfera savremenog kapitalizma integrisana je u mehanizam kapitalističke reprodukcije i funkcioniše po zakonima "potrošačkog društva". Uspostavljena je hiperprodukcija od ljudi otuđene političke sfere u obliku političkih ideja, grupa, partija, medija ... Tome doprinosi internet koji omogućava tehničko proizvođenje političke sfere koja je lišena društvenosti i humanosti.