Beleška o ruskoj tranziciji ...
Zastarelo- Detalji
- Autor Iizvor - Opoziconi bilteni
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 5657
Na karikaturalan nacin, ulazak bivšeg SSSR-a u arenu modernog kapitalizma ostvaruje se odmah na bazi jedne « finansijske akumulacije » osobenog žanra, jer se ta akumulacija zasniva na… masovnom razaranju proizvodnih snaga, ukljuciv i industrijsku bazu zemlje.
U svojoj knjizi "Kum Kremlja, Boris Berezovski i pljacka Rusije", americki novinar Paul Klebnikov (iz casopisa Forbes), prenosi svoj razgovor sa gradonacelnikom Moskve, Jurijem Lužkovim :
« Govorimo da je privatizacija bila neophodna da bi se stvorili novi vlasnici i da bi ovi mogli bolje da upotrebe svoju svojinu i povecaju proizvodnju. Pogledajmo privatizaciju preduzeca. Pretpostavlja se da ce novi vlasnik bolje upravljati preduzecem. Medutim, to je moguce samo ako je preduzece placeno po stvarnoj ceni. Dacu vam jedan konkretan primer. Ako kupim ZIL, gigant automobilske industrije, za samo 4 miliona dolara, onda nemam nikakve potrebe da i dalje proizvodim automobile. Preduzece zauzima površinu od 240 hektara i ja mogu višestruko povratiti uloženi novac pretvarajuci ga u stovarišta ili nešto slicno.
Naš naucni institut (hemijski) prodan je za 200.000 dolara. Prvo, tu je bila citava gomila veoma vrednih naucnika koji bi zaista mogli da zaraduju po 20.000 dolara godišnje. Drugo, institut je opremljen bazom za eksperimentalnu proizvodnju na kojoj je bilo moguce razvijati nove tehnologije. A to preduzece je prodato za 200.000 dolara ! Po ceni jednog obicnog spektrometra ! Novi vlasnik je odlucio da on nema nikakve potrebe da institut održi aktivnim. Rekao je : otpusticu sve zaposlene i imam na raspolaganju ogromnu zgradu koju cu iskoristiti da zaradim na lakši nacin. Iznajmicu sav taj prostor i dobijati 500.000 godišnje. Eto šta se zove poslom ! »
- Detalji
- Autor Migel Rodrigez Urbano
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 6041
Uticajni američki mediji izražavaju zabrinutost zbog svog društveno-političkog i vojnog uticaja u Kolumbiji. Oni imaju mnogo razloga za ovaj iznenadni problem: nesuglasice unutar režima koji objavljuje osudu za vojne šefove povezane sa paravojskama narko kartela, pogoršanja ekonomske krize, efekti sporazuma o slobodnoj trgovini nametnutog od strane SAD i Evropske unije, pogoduju narodnom nezadovoljstvu a, iznad svega, serija poraza nanetih od strane FARC-EP snagama vojske i vladine policije.
Uticajni američki mediji u poslednjih nekoliko nedelja su izrazili zabrinutost zbog političke, ekonomske i vojne situacije u Kolumbiji, vodećeg SAD saveznika u Latinskoj Americi, koji se obično predstavlja kao demokratski model za tu hemisferi.
Razlog ovoj iznenadnoj zabrinutosti su razmimoilaženja između predsednika Juan Manuel Santos i njegovog prethodnika Álvaro Uribe, javno otkazivanje saradnje generala Santoyo y César Pinzón sa paravojskom narko kartela, pogoršanje ekonomske krize, efekti "Free Trade" ugovori nametnut od strane SAD i Evropske unije, rast narodnog nezadovoljstva i iznad svega, serija poraza nanetih od strane FARC-EP snaga vojsci i državnoj policiji.
Juli je bio katastrofalan mesec za kolumbijsku oligarhiju i njene oružane snaga koje su jedne od bolje opremljenih u Latinskoj Americi (broje oko 400.000 ljudi)
Govor Juan Manuel Santos od 22. jula bio je deo retorike koji pokazuje razgradnju oligarhijske države. Uribeov naslednik sada više ne govori o nebeskoj zemlji koja nije pogođena globalnom krizom. Njegova populistička obećanja su, svake nedelje sve više, u suprotnosti u odnosu na deindustrijalizaciju, visoku stopu nezaposlenosti, urbano nasilje i represiju.
Santosove inicijative, kao što su bojažljiv "Zakon žrtava" poreskih reformi, zatvaranje nekih krijumčara droge i napori da se normalizuju odnosi sa Venecuelom predstavljaju jalovi pokušaj promene imidža. Ali, u suštini, politika aktuelnog predsednika je nastavak politike "demokratske bezbednosti"-eufemizam koji se koristi da opiše brutalnu militarizaciju zemlje. Medijski sistem, pod kontrolom vlasti ne uspeva da sakrije činjenicu da stvari loše idu za oligarhiju. Hasta Facho Santos, rođak predsednika, priznao je u članku (en el País, de Cali, 17/07/2012) da smo u departmanu Cauca svedoci "vaskrsenje FARC-a."
Društvene klase - neophodne i suvišne
Zastarelo- Detalji
- Autor Fridrih Engels - uredio Zoran M.
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 6263
iz časopisa "Labour Standard"
Često se postavlja pitanje, koliko su različite društvene klase korisne, ili čak i neophodne? I odgovor je naravno drugačiji za svaku epohu istorije koja se uzme u razmatranje. Nema sumnje da je nekada teritorijalna aristokratija bila neizbežan i neophodan element društva. To je, svejedno, bilo vrlo, vrlo davno. Nekada se kapitalistička srednja klasa, buržoazija, kako je nazivaju Francuzi, pojavila sa istom neizbežnom nužnošću, borila se protiv teritorijalne aristokratije, skršila njenu političku moć, i postala ekonomski i politički dominirajuća. Ali, otkad klase postoje, nikada društvo nije moglo bez radničke klase. Ime, društveni status te klase se menjao; kmet je zamenio roba, da bi ga odmenio slobodan radnik - slobodan od kmetstva, ali i takođe slobodan od svih zemaljskih dobara proizvedenih njegovim sopstvenim radom. Ali, jasno je: kakve god promene da se događaju u gornjim, neproduktivnim redovima društva, društvo ne može živeti bez klase proizvođača. Ova klasa, onda, nužna je u svim okolnostima - iako mora doći vreme kada ona više neće biti klasa, kada će obuhvatati celo društvo.
Sad, kakva je nužnost postojanja svake od ove tri klase u sadašnjosti?
Zemljoposednička aristokratija je, najblaže rečeno, ekonomski beskorisna u Engleskoj, dok je u Irskoj i Škotskoj postala pozitivna neugodnost njenim depopulacionim tendencijama. Oterati ljude preko okeana ili u gladovanje, i zameniti ih ovcama ili divljači - to je sve čime se irski i škotski zemljoposednici mogu podičiti. Nek se američka konkurencija biljne i životinjske hrane razvije još malo, i engleska zemljoposednička aristokratija će uraditi isto, bar oni koji mogu priuštiti da imaju velike gradske posede na koje se mogu osloniti. Od ostalih će nas američka prehrambena konkurencija uskoro osloboditi. I to dobro oslobođenje - jer je njihova politička aktivnost, i u domu lordova i u donjem domu, prava nacionalna neprilika.
O demokratskom centralizmu i režimu
Zastarelo- Detalji
- Autor Lav Trocki
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 3956
decembar 1937. - Tokom proteklih meseci, dobio sam pisma koja se tiču unutrašnjeg režima revolucionarne partije od nekoliko očigledno mladih drugova, meni nepoznatih. U nekim od ovih pisama se žale na "nedostatak demokratije" u vašoj organizaciji, o dominaciji "lidera" i slično.
Pojedini drugovi mi traže da dam jasnu i preciznu formulu demokratskog centralizma koja bi unapred eliminisala pogrešne interpretacije. Nije lako odgovoriti na ovakva pitanja. Ni jedan od mojih korespondenata čak ni ne pokušava da jasno i konkretno, sa stvarnim primerima demonstrira gde tačno ima kršenja demokratije.
Sa druge strane, onoliko koliko ja, posmatrajući sa strane, mogu da sudim na bazi vaših novina i proglasa, diskusija se u vašoj organizaciji vodi sa punom slobodom. Proglasi su puni predstavnika manjina. Rečeno mi je da isto važi i za vaše polemike na sastancima. Odluke još nisu sprovedene. Evidentno je da će biti sprovedene na slobodno izabranoj konferenciji. U čemu bi se onda mogla manifestovati ta kršenja demokratije? To je teško razumeti.
Ponekad, sudeći po tonu pisama, to jest pre svega po bezličnosti pritužbi, izgleda da su oni koji se žale prosto nezadovoljni činjenicom da uprokos postojanja demokratije, ispada da su oni manjina. Kroz moje sopstveno iskustvo znam da je to neprijatno. Ali gde je tu kršenje demokratije?
Niti mislim da mogu dati takvu formulu demokratskog centralizma "jednom za svagda", koja bi eliminisala nerazumevanje i pogrešne interpretacije. Partija je aktivni organizam. Razvija se u borbi sa spoljašnjim preprekama i unutrašnjim kontradikcijama.
Maligna dekompozicija Druge i treće Internacionale, pod teškim okolnostima imperijalističke epohe, čini da su teškoće Četvrte Internacionale bez presedana u istoriji. Ne mogu se prevazići nekom vrstom magične formule. Režim partije ne pada gotov sa neba, već se postepeno formira u borbi. Politička linija dominira nad režimom. Pre svega, nužno je definisati strateške probleme i taktičke metode ispravno da bi semogli rešiti. Organizacioni oblici terba da odgovoraju strategiji i taktici.
Policija pucala na rudare u štrajku
Zastarelo- Detalji
- Autor Ivan
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 5376
JOHANESBURG (JAR) -16. avgust 2012 - Policija je otvorila vatru na nekoliko hiljada rudara koji štrajkuju zbog malih plata kod rudnika platine Marikana, a južnoafrička novinska agencija SAPA je javila da ima najmanje 18 mrtvih. Još jednom je primenjen "demokratski" manir da se ljudi ubijaju samo zato jer traže svoje zarađeno.
SAPA prenosi da je jedan od njenih reportera izbrojao 18 tela na zemlji, međutim, policija nije navela da li i koliko ima poginulih rudara. Do sukoba štrajkača i policije došlo je kada su rudari naoružani mačetama odbili naređenje da predaju oružje, nakon čega je policija otvorila vatru. Neki sindikalni lideri i policija su uzalud pokušali da rasture okupljenu gomilu, dok su pojedini rudari rekli da su spremni da umru, tražeći povećanje plata, prenose svetske agencije.
Kompanija "Lonmin", u čijem je vlasništvu rudnik, saopštila je da je štrajk nelegalan i da će oni koji se sutra ne vrate na posao dobiti otkaze. Ranije ove sedmice, devetoro ljudi je poginulo na istom mestu u ovom rudniku. Ovaj rudnik platine je treći po veličini u svetu. Dokaz da pohlepa nema granice je i ova tragedija. Što veći profit po bilo koju cenu. Neo-liberalizam je svoj razvoj zasnovao na leševima radnika.
Izvor: Tanjug
Spasiti se od evrozone
Zastarelo- Detalji
- Autor Golos Rossii
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 5707
Rusija potpuno sposobna da se osigura od kataklizama evrozone
U slučaju raspada evrozone ili pri drugim jakim potresima najviše su ugroženi ekonomija i finansijski sistem Velike Britanije. U rejtingu opasnosti, kojom preti zona evra, Rusija zauzima 50. mesto, a recimo, Kina, se krije pod brojem 112.
Pri najnepovoljnijem scenariju evrozona će detonirati tako da će pogođeni biti svi – od Severne Evrope sve do Južne Afrike, - kažu eksperti. Međutim, uz pripreme postoje šanse da se gubici smanje.
Analitičari britanske konsaltinške kompanije Maplecroft izračunali su indeks rizika, koji polaze od evrozone i sastavili su odgovarajući rejting, koji obuhvata 169 zemalja – potencijalnih žrtava globalnog "vis major". Pored Britanije, Top-10 rejtinga se sastoji od nekih članica EU. Bez obzira na relativno daleko 50. mesto, Rusija, pored nje JAR, Indija i Brazil su se našli u oblasti visokg rizika. Čak i pomenuta Kina sa svojim brojem 112 našla se u zoni srednjeg rizika.
Nastanak takvog indeksa je veoma logičan i aktuelan, - smatra rukovodilac projekata investicionog fonda Hi Capital Sorroracion Anton Ljubič. Danas su najveći rizici povezani s eventualnim napuštanjem evrozone od strane Grčke. Različite ekonomije će reagovati na to različito, - istakao je ekspert u intervjuu Glasu Rusije.
- Detalji
- Autor Brendan O'Nil
- Kategorija: Iz strane štampe
- Pogodaka: 4921
Ovde ćemo pokazati kako se pod formom marksističkih ideja krije krajnje podmuklo poturanje od strane ubeđenog "marksiste" Brendana O'Nila da je marksizam mrtav. Marks će biti prevaziđen onda kada budu prevaziđeni problemi na koje Marks ukazuje. Kritika kapitalizma i njen značaj postaju bespredmetni kada nestane kapitalizam i zameni ga viši oblik društveno-ekonomskog uređenja SOCIJALIZAM. Onda se i sam Marks može posmatrati u svom istorijskom određenju. Za nas, KPS, su Marksove ideje i analiza kapitalizma i te kako žive. [1]
Ako je verovati „Gardijanu“, Marks je ponovo u modi. Marksizam doživljava „renesansu na zapadu“, kažu nam, a sve više i više mladih ljudi okreće se „umovanju izvesnog devetnaestovekovnog nemačkog filozofa“ u nastojanju da razumeju i učine nešto po pitanju recesije. Prodaja Marksovog Kapitala i Komunističkog manifesta vrtoglavo je porasla od 2008. godine, Marksova faca je nedavno odbrana da ukrasi novo izdanje nemačke Master Card, a novinari i intelektualci danas otvoreno govore o značaju Marksovih ideja za pronalaženje smisla u truljenju kapitalističkog društva. Marksizmu je stiglo proleće, ili se bar tako čini.
Budući i sam marksista, trebalo bi da budem oduševljen Karlovim vraćanjem u život, je l' tako? U stvari, grozničava pomodnost svega što ima veze sa marksizmom čini da se osećam nelagodno. Jer ono na šta ona stvarno ukazuje jeste pražnjenje marksizma, preobražaj marksizma od istinski revolucionarne, gromoglasne ideologije koja je nadahnjivala milione gnevnih, često naoružanih ljudi, do nečega što je toliko bezopasno da ga „raspričana elita“ (chattering classes) može mirno razglabati dok doručkuje musli i čita jutarnje novine. Razlog zbog koga marksizam danas može da postane mejnstrim, razlog zbog koga se o njemu može slobodno cvrkutati (tweet) naokolo, i što se on može pretvoriti u majice koje će nositi „mladi“ iz srednje klase, leži upravo u tome što je danas nestalo ono što ga je nekada činilo toliko užasavajućim za gospodare društva i sve „pristojne“ ljude – a to je organizovani proletarijat i izgledi da on sprovede revoluciju.
Marksizam je, suštinski govoreći, teorija proleterske revolucije. Zbog toga su ga decenijama smatrali ogavnom i opasnom idejem mejnstrim političari i srednja klasa, koja je više volela uljudnu stabilnost nego razorne epohalne revolucije. Danas, međutim, kada niko više ni ne izgovara reč „proletarijat“ i kada je radnička klasa oterana sa javne pozornice i svedena na ulogu lakrdijaša u televizijskim serijama poput The Only Way is Essex, ili povoda za suzama natopljeno sažaljenje u knjigama Poli Tojnbi, marksizam više ne izgleda tako strašno Velikim i Moćnim. Nakon što je oslobođen od onih dosadnih prola i nakon što mu je ukraden njegov revolucionarni karakter, postao je dovoljno detoksifikovan da se od njega napravi jedna bezopasna filozofija za rasprave po salonskim žurkama. Upravo zato što živimo u vremenu do sada neviđenog socijalnog mira, bez ozbiljne društvene polarizacije, sa marksizmom mogu da otvoreno flertuju oni, koji bi nekada dobijali osip na njegov sam pomen.