Naša Revolucija - Komunistički Pokret Srbije

Izdaja Srbije

Detalji

Autor Neo Marx

Kategorija: Iz našeg ugla - KPS

Objavljeno 22 jun 2018

Pogodaka: 6166

Da bi naši čitaoci lakše i u potpunosti razumeli “igre” oko Kosova i Metohije i veličinu izdaje “srpskih” vlasti, moramo se vratiti malo unazad.
Uvođenjem “demokratije” u srpsko društvo, izvršena je prva i najveća prevara. Dobili smo politikante pod potpunom kontrolom zapada, kojima je jedini cilj bio lično bogaćenje.
Potpuno je sve-jedno ko je na vlasti u Srbiji. Setimo se samo kako su takozvane demokrate sletele sa vlasti, a da nisu smele ni da pisnu. Nije prošlo mnogo, a svi su oni stali u red kod novog okupacionog namesnika da otkupe amnestiju za pljačku države i naroda. Tako je žuta gamad platila svoju “slobodu” od gonjenja za sva ogromna nepočinstva koja su počinili državi i narodu. Svakim danom njihove vlasti, bivše i ove sadašnje, Srbija tone sve dublje u kolonijalni čemer i jad. Srbija nestaje i u samoj Srbiji pod kapitalističkim terorom i pljačkom. Bitange su sve rasprodale – od suvereniteta države, preko vode, zemlje, fabrika, banja, rudnika, aerodroma, radnika i na kraju dece.
Za sudbinu naroda i države im ni malo nije stalo. Tako su se odnosili prema svemu, pa i prema Kosmetu. Sudbina Kosmeta i Srba na njemu je za sve njih potpuno nebitna, važna je samo pljačka i punjenje sopstvenih džepova. Ovo je neophodna napomena kakva sudbina čeka Srbiju sa ovakvom izdajničkom ološi na vlasti.
Kosmet je vekovima bio nesporno srpska teritorija, gde su nebrojeni spomenici srpske duhovnosti ostali kao svedočanstvo o narodu koji je napravio veličanstvene hramove i obitavao na tim prostorima. Turski izvori (kao jedna izuzetno efikasna administracija) isto tako govore o narodu koji je naseljavao te krajeve. Uglavnom o Srbima je reč kao poreskim obveznicima turske države.
Šiptarski uzurpatori nemaju ni jedan trag bivstvovanja na tim prostorima u prethodnim vekovima, a pogotovo nikakve tragove sopstvene kulture.
Srbija ima tapiju na Kosmet još od 1912.god. koja izvire iz Londonskog sporazuma te iste godine, kada je Kosmet priznat kao integralni deo Srbije.
Iza toga kad god je Jugoslavija potvrđivana, potvrđivano je da je Kosmet deo Srbije.
Svi “argumenti” zapada nisu dovoljni da izmene tu činjenicu. Mogu još 100 puta da “priznaju” Kosovo, niti pravno, niti vojno ne mogu zauvek da otkinu Kosmet od Srbije. Jedino to može izmeniti je naš pristanak, odnosno naša predaja.
Sadašnja “prosrpska” vlast i ona od 2000.god. se nalaze u dvostrukoj ulozi. Prva je trebalo da štiti interese građana Srbije i srpske države, a druga kao izrodi, izdajnici i kompradori da ostvaruju interese svojih zapadnih gazda. Primat su interesi zapada.
Sve ove „prosrpske“ vlasti crpe legitimitet iz „ demokratskih izbora“. „Izbori“ u današnjoj Srbiji su farsa i sprdnja. Predstavljaju samo jedan jadni, sporedni ritual u kleptokratsko-ohlokratskom totalitarizmu.
Svi oni koji su bili ili jesu od 2000.god. na vlasti u Srbiji žrtvuju interese Srbije zbog svojih ličnih interesa i uopšte ih ne interesuje sudbina Srbije i njenih građana. Svakim danom su sve suroviji prema građanima Srbije, a rezultati njihove politike su poražavajući.
Ni jedna država u poslednjih 200 godina nije pristala da ustupi deo svoje teritorije da bi ušla u nekakve međunarodne organizacije. Mi bismo bili prvi koji su spremni zbog “evropskih integracija”, zbog “budućnosti naše dece”, zbog “stabilnosti na zapadnom Balkanu”, zbog “okretanja od srpske mitologije”, zbog “slavljenja poraza, a ne pobeda”, zbog itd, itd da se odreknu dela svoje teritorije. Ovo su sve reči našeg vrlog predsednika. Laž do laži, spin do spina, izvrtanje činjenica i bežanje od suštine. Vučićeve fraze vređaju inteligenciju građana Srbije. „Mir i stabilnost“ je jedna od besramnih konstrukcija i njegov najveći misaoni domet.
Za Vučića , najveći neprijatelj „mira i stabilnosti“ nisu nezajažljivi aperiti zapada za pljačkom srpskih resursa već „zamrznuti konflikt“ .“ Zamrznuti konflikt“ je prevara. Zamrznuti konflikt ne postoji u međunarodnom pravu i kao takav je potpuno nebitan u međunarodnim odnosima. Po tumačenju vrlog predsednika „zamrznuti konflikt“ se jednog dana može i „odmrznuti“ i kao takav može uništiti sve „uspehe“ ove vlasti.
Potpuno je nejasno šta je to „zamrznuti konflikt“ po tumačenju izroda na vlasti. Sa kim to mi imamo „zamrznuti konflikt“? Sa šiptarskim bandama ne. Onda ispada da je „zamrznuti konflikt“ laganje srpske javnosti od strane Vučića, jer je jedino ispravan izraz Primirje sa Nato paktom, pošto mir sa Natoom još nije postignut. MI SMO i DALJE U RATU SA NATOOM.
Da bi sprečio da „zamrznuti konflikt“, odnosno primirje sa Nato paktom ne preraste u sukob sa njim, koji je u principu nemoguća misija za Srbiju, onda je neophodno dalje laganje srpske javnosti kako bi se što pre ispunio diktat Natoa. Laganje se svodi na plašenje javnosti u Srbiji od novog rata koji nam je, gle čuda, pred vratima. Pošto među članicama Evropske Unije ne postoji saglasnost oko priznavanja nezavisnosti Kosmeta, onda bi bilo potpuno nejasno zašto Vučić insistira na hitnosti „normalizacije“ odnosa sa Kosmetom. Srbija nema ni jedan jedini razlog, odnosno ni politički, ni ekonomski, ni nacionalni, ni istorijski, ni socijalni da „normalizuje“ odnose sa lažnom državom Kosovo.
Ako Vučićevu budalaštinu o bauku „zamrznutog konflikta“ odbacimo kao potpunu političku besmislicu, onda kao motivi njegove žurbe ostaju jedino lični razlozi. Gotovo sigurno je nekome obećao kapitulaciju i izdaju Srbije, pa taj rok polako ističe. Otuda njegova žurba.
Izdaja i kapitulacija se nečim moraju zamaskirati i tu priskače u pomoć najveća laž da je pred Srbijom „zlatno“ doba koje već počinje. Takva tvrdnja ne postoji ni u jednom jedinom ekonomskom pokazatelju, ni u privrednim trendovima, već predstavlja još jednu laž i još jednu manipulaciju namenjenu ovom sluđenom narodu.
Ono što je glavno režimu koji oličava Vučić je MANIPULACIJA.
Njemu je dat zadatak da promeni društvenu svest Srba. On mora da pokaže i dokaže da smo mi „divljaci“ kojima treba da usadi zapadne „vrednosti“, da ćemo imati samo negativne i kobne posledice, ako ostanemo to što jesmo – SRBI. Jednom rečju mora da nas ubedi da smo, dok ne promenimo našu društvenu svest, nedostojni da uđemo u Evropsku Uniju.
Pod manipulacijom treba podrazumevati dejstva koja su štetna po životne interese lica prema kojima su usmerena.
Manipulacija društvenom svešću građana Srbije je rat dobro organizovanih grupa, uglavnom skoncentrisanih u političkim partijama i nevladinim organizacijama, kontrolisanih iz jednog zapadnog centra, gde svi oni imaju podeljene uloge i dobijaju precizna uputstva delovanja protiv srpskog naroda. Time se vrši nasilna kolonizacija građana Srbije za račun uglavnom stranog zapadnog krupnog kapitala sa užasnim posledicama po srpski narod. Potpuni uspeh je da celokupan narod prihvati okupatora kao „najiskrenijeg prijatelja“ koji mu želi „dobro“, donosi „radna mesta“,“ unosi kapital“, „donosi investicije“ „pomaže“, „gradi“ Srbiju da sluđeni narod ne shvati da je opljačkan do gole kože i doveden na ivicu egzistencije.
Zapad i njegovi domaći poslušnici donose nove pojmove i novu terminologiju koji su uglavnom zamumuljeni kako bi se običan narod sludeo i potpuno drugačije tumačio te pojmove od stvarnog njihovog značenja. Odbrana od Vučićevog novogovora je naše odbijanje da koristimo novogovor koji nameću kolonizatori i njihove domaće sluge. Kako bi se Srbima promenila svest, latinica je nametnuta od strane Novog svetskog ( zapadnog ) poretka, kako bi se ćirilica izbacila iz upotrebe. Latinica je već sada postala dominantno pismo u Srbiji. Odbranom ćirilice i prestankom korišćenja latinice, možemo pružiti otpor kolonizatoru i domaćim izrodima, izbegavajući na taj način njihove zamke. Svaki kolonizator je prvo proterivao ćirilicu, kako bi unošenjem latinice promenio svest srpskom narodu. Pogledajmo šta se dešava u Crnoj Gori sa ćirilicom, pa će nam postati jasno gde nas sve to vodi.

Rat sa Natoom i dalje traje. Iako je prestao oružani sukob, on se i dalje vodi nesmanjenom žestinom na svim ostalim frontovima. Ekonomski rat smo izgubili. Zapadna ološ je okupirala ekonomski prostor Srbije uz pomoć domaćih bitangi na vlasti i besomučno izrabljuje prirodne, preostale privredne i ljudske resurse.
Politički rat smo izgubili onog trena kada “našu” srpsku vlast postavlja zapad. Takva vlast izroda jedino ispunjava naloge zapadnih gazda i potpuno potčinjava Srbiju zapadu. Zapad nas ionako tretira kao niža bića, kao bubašvabe koje treba uništiti.
Kulturni rat smo izgubili. Ništa što predstavlja bilo kakvu afirmaciju Srbije i Srba nije dozvoljeno da se objavljuje. Ni jedan film neće biti snimljen, ako ne pljuje po srpskom narodu. Nikakva istina o građanskom ratu ne može biti snimljena, osim ako nas tu ne prikazuje kao zveri ili u najboljem slučaju kao divljake. Gde li pronalaze takve ogavne njuške koje tumače Srbe?
Medijski rat smo takođe izgubili. Sva sredstva informacija su u zapadnim rukama i u njima ništa dobro o Srbiji i Srbima ne možemo pročitati.
Zapad nam piše novu istoriju, tako da smo i taj rat izgubili.
Ukrali su nam budućnost koju su nam jednoznačno odredili – Evropska Unija nema alternativu.
Okupirana zemlja se poznaje po tome što joj se istorija relativizuje i menja, dok je budućnost jednosmerna. Za svaku slobodnu zemlju prošlost je jednosmerna, dok budućnost nije determinisana. Budućnost mora da ima više pravaca, a koji će narod odabrati i prema potrebi i menjati, to samo on može da odredi.
U toku je bitka za duše građana Srbije. Ako i tu bitku izgubimo nestaćemo kao narod i kao država nepovratno. Postaćemo gnjide koje će se stideti sami sebe.
Takozvani Novi svetski poredak nije ništa drugo nego novi fašizam koji je neuporedivo jači i opasniji od njegovog istorijskog pretka.
Suština delovanja Novog svetskog poretka je u sledećem:
Nama zapad nudi samo kapitulaciju kako bi nesmetano mogao da nas pljačka.
“Pregovori” u Briselu nisu pregovori. To su samo pritisci i ultimatum zapada. Vučić je prvo korumpiran, pa ucenjen. Takvog “pregovarača” odmah treba skloniti i postaviti nekog ko nema putera na glavi, koga ne mogu lično da ucenjuju.
Kosmet je izuzetno bogata teritorija rudama i energetskim resursima i to je bio jedini i pravi razlog zašto je zapad izvršio 1999. god. divljačku agresiju na Srbiju, odnosno na tadašnju SR Jugoslaviju.
Ovoj agresiji je prethodila šiptarska teroristička pobuna nevelikih razmera, inspirisana i podržana od strane zapada, a koja je skoro u potpunosti bila ugušena još krajem 1998. god. Kada je zapad shvatio da će njihovi šiptarski štićenici biti do nogu potučeni i da ne mogu ništa da učine, onda je zapad doneo odluku da izvrši nelegalnu i nelegitimnu agresiju na SR Jugoslaviju, odnosno Srbiju, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i time pogazio suverenitet SR Jugoslavije. Time je počinio zločin za koji glavni i odgovorni zlikovci još nisu odgovarali.
Odnos snaga je bio 600:1 u korist Nato država. Nato drugačije i ne napada, ako nije minimalno 100 puta jači.
Posle 78 dana Srbija je bila prinuđena da prihvati prekid neprijateljstava Kumanovskim sporazumom i da povuče vojsku sa Kosmeta.
Tada je uspostavljeno PRIMIRJE koje i dalje traje. Mir između država Nato pakta koje su izvršile agresiju i Srbije još nije potpisan.
Da nabrojimo zemlje agresore na SRJ:
Belgija, Holandija, Danska, Island, Češka, Francuska, Nemačka, Mađarska, Italija, Španija, Grčka, Turska, Kanada, Velika Britanija, Norveška, Poljska, Portugalija, Luksemburg i Sjedinjene Američke Države.
Neke od njih su nevoljno, a druge sa oduševljenjem krenule u uništavanje Srbije.
Mirovna konferencija koja je počela usvajanjem Rezolucije 1244. i dalje traje. Sa jedne strane je Srbija, a sa druge strane su zemlje koje čine Nato agresore na Srbiju, odnosno SRJ. Njima su se pridružili takozvana “prosrpska” vlast od 2 000. god. i oni svi zajedno rade na primoravanju Srbije kao države na kapitulaciju.
Da bi se prikrila suština agresije, postavljeni su Šiptari sa kojima Srbija treba da “pregovara”. Na ovu prevaru koju je smislio Nato pakt i izdajnička ološ koja je instalirana od 2 000. god. Ima za cilj da prevare Srbe.
“Sporazum o normalizaciji odnosa” je tako nazvan da bi se Srbi prevarili i preveli žedne preko vode. Umesto Natoa potureni su Šiptari koje niko ništa ne pita, već su oni lutke čije konce pomeraju uglavnom Amerikanci. Ovde niko nije idiot i samo se radi o precizno usklađenom delovanju Nato saveznika i njihovih vernih slugu na vlasti u Srbiji kako bi Srbija kapitulirala, a Srbi što lakše progutali kapitulaciju. Da bi što lakše srpski idioti progutali mamac, to je postalo uslov za priključenje EU.
Šiptari nikada nisu bili strana u sukobu, tako da sa njima mi nemamo o čemu da se “dogovaramo i sporazumevamo”. Mi sa njima nismo ratovali. Šiptarske terorističke bande su upravo to što jesu bande, a sa njima nema šta da se pregovara.
Pošto nema završetka rata bez mirovnog ugovora ili mirovnog sporazuma, Brisel je mesto gde zapad želi da se taj proces završi.
Da Srbima zamažu oči to se predstavlja u formi kao “Sporazum o normalizaciji odnosa”, ali po svojoj suštini to je klasičan mirovni sporazum, gde je umesto Natoa i zemalja agresora podmetnuto kao kukavičje jaje “Kosovo”.
Zapad je u svim “sporazumima” uglavio princip “konstruktivnih nejasnoća”, gde je on jedini “tumač” tih “sporazuma” . Naročito su Englezi majistori da naprave “ugovore” takvog tipa, gde ništa nije dovoljno jasno i precizno definisano, jer engleski jezik nije do kraja definisan jezik i oni kojima engleski jezik nije maternji, uglavnom bivaju prevareni. Mnogi se posle čude kako su namagarčeni, a još se više čude “tumačenju” takvih ugovora.
Za ovakve „sporazume“, Vučić je bio idealan „partner“. Njega je bilo lako priterati u ćošak u "pregovorima" oko Kosmeta, a ti takozvani „pregovori“ koji su vođeni na nivou uličnih prodavaca švercovane robe, imali su samo jedan cilj – POTPUNU KAPITULACIJU SRBIJE. U tome je zapad u potpunosti uspeo.
Pošto nikakav “sporazum” Srbije i Natoa ne bi mogao da bude predstavljen kao put Srbije u Evropsku Uniju, onda je izabran ovaj drugi put ka potpunoj kapitulaciji Srbije. Uslov da bi Srbija mogla da uđe u EU je da mora imati rešene granice sa svojim susedima, gde vodeće članice EU smatraju gotovom stvari nezavisno Kosovo,( što je jedna velika laž) i upravo tu leži glavna stvar: PRIZNATI GRANICE KOSOVA OD STRANE SRBIJE.
Kosovo i Metohija su po međunarodnom pravu neotuđivi deo Srbije i nikakvo i ničije “priznanje” ne može poništiti međunarodno pravo po kome je KIM neotuđivi deo Srbije. Zato je velika prevara da se “pregovori” sa Šiptarima vode zbog ulaska Srbije u EU. To je manje važno, to je sekundarno. U Briselu Šiptare niko ništa ne pita, već zemlje agresori nameću Srbiji, uz pomoć naših izroda, tekst sporazuma koji krši u najvećoj mogućoj meri Rezoluciju 1244. i potpuno je poništava do konačne kapitulacije Srbije.
Zbog toga se i ova izdajnička vlast trudi da sama poništi u potpunosti tu Rezoluciju, kako bi u potpunposti prihvatila uslove zapada, koji su potpuno neprihvatljivi za bilo koju slobodnu zemlju.
Potpuno je jasno da Rezolucija 1244 u potpunosti naglašava da je KIM neotuđivi deo Srbije. Navešćemo članove rezolucije koji nedvosmisleno potvrđuju gore navedenu konstataciju.
Član 9
Savet bezbednosti ovlašćuje Generalnog sekretara da uz pomoć relevantnih međunarodnih organizacija uspostavi međunarodno civilno prisustvo na Kosovu da bi bila obezbeđena privremena administracija za Kosovo pod kojom ljudi Kosova mogu da uživaju značajnu autonomiju u okviru Savezne Republike Jugoslavije ( Republika Srbija je priznata kao jedina legitimna naslednica SR Jugoslavije ) i koja će da obezbedi prelaznu administraciju, dok uspostavlja i nadgleda razvoj privremenih institucija samouprave da bi se obezbedili uslovi za miran i normalan život za sve stanovnike Kosova.
Dodatak 1
Izjava o zaključcima sastanka ministara inostranih poslova grupe G-8 održanog u centru Petersburg od 6.05.1999. god. koji garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije .
Ovo primirje je maksimum koji je Nato pakt i države koje su u okviru njega napale SR Jugoslaviju mogle postići po međunarodnom pravu.
Naš najveći problem je što Vučić javno govori da ne želi da poštuje Rezoluciju 1244.
On govori o kompromisu, o pomirenju sa Šiptarima, a sve vreme krši međunarodno pravo i pravi ozbiljan problem.
On može sve da nas uništi, pošto se njegov potpis ne može oboriti.
On dovodi u jako nezgodnu siruaciju i Rusiju i Kinu koje su garanti Rezolucije 1244. Time im je lupio šamar, napravio od njih budale i ponizio ih kao garante rezolucije.
Kao i 1999. neprijatelj je isti, samo ga sada mi ne vidimo. Umesto sebe, poturio je izdajnike i izrode iz naših redova da unište Srbiju i sve njene građane da svedu na roblje krupnog kapitala.
Na delu je takođe Izdaja iz svih institucija koje ne štite ni državu ni narod, čime nam se ubija svaki instikt za samoodržanjem.
Velike pare su uložene u medijski masakr nad našim građanima i dale su odlične rezultate, sve nas je manje, sve smo bolesniji, sve gluplji, sve nas više beži zbog beznađa i nemaštine. Ako hoćemo da sačuvamo bar zrnce pameti, isključimo televizor i prestanimo da buljimo u beskonačnu seriju zvanu Vučić i SNS. Ko hoće da nam oduzme duhovnu tapiju nad Kosmetom? Vučić. Ko hoće da nas preumi da postanemo nešto drugo, kako bismo zaboravili da postoji duhovna vertikala našeg postojanja? Opet Vučić.
Takođe, jasno se vidi da SNS-ovcima tzv. Evropski put služi samo kao izgovor, odnosno odbrambeni štit i zaklon iza koga pljačkaju, otimaju i bahate se! Usvajaju zakone koje ne sprovode, institucije postoje samo na papiru, a jasno pokazuju da nemaju namere da usvoje i sprovedu ni jednu jedinu vrednost tipa slobode mišljenja i govora, nezavisnog sudstva, fer i slobodnih izbora i minimalnih postulata demokratije uopšte! Njima je bitno da se sačuva vlast po svaku cenu makar ona bila i priznanje KiM!
Dačićeva priča o tome da Kosovo nikada neće biti članica UN je potpuno nebitna, jer država može postojati i bez članstva u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Dobro je da jeste, ali nije neophodno. Kosmet će, kada sa Srbijom uspostavi “normalizaciju” odnosa, zartažiti ujedinjenje sa Albanijom i to niko ne može da spreči. Time će i ono biti članica UN u okviru Velike Albanije. Da li će to biti posle 1 ili 5 godina od potpisivanja “normalizacije” sa Srbijom, potpuno je nebitno.

EU= Nato. Ko to ne shvata, stvarno je budala. Tu nema razlike u politikama. Da li su možda Nemačka ili Francuske nešto drugo kao članica Natoa ili kao članica EU. Nije. Potpuno je isto. Samo ovda nama Vučića koji nam predstavlja da ima razlike i laže nas.
Da bismo sačuvali mogućnost povratka Kosmeta u sastav Srbije
moramo u Skupštini Srbije proglasiti okupaciju dela Srbije na Kosovu i Metohiji od strane Nato pakta. To nije poziv na rat već konstatovanje činjeničnog stanja.
Prihvatanje “Realnosti” je najpodmuklija priča koju protura Vučić. Jedina realnost je da mi imamo Rezoluciju 1244.
Nacija koja nije spremna da se bori, ne zaslužuje ni da postoji.
Sa uništenom vojskom mi smo niko i ništa, a sa ovakvom ekonomijom mi smo daleko ispod nule.
Rezolucija 1244 ima supermaciju nad svim ostalim dokumentima. Vučić nema zabranu ni parlamenta, ni ostalih bitnih institucija ove države da radi to što radi. Niko mu nije odredio šta i dokle može da ide. Ne polaže račun nikome u državi. Nikoga ne obaveštava šta je potpisao ili na šta je usmeno pristao. Potpuno je uzurpirao sve institucije Sistema.
Parlament bi trebalo da je taj koji mu daje okvire u okviru kojih može da pregovara. On parlament ništa ne pita, niti bilo kome polaže račune. Njegova uloga je kao Predsednika države uglavnom protokolarna kada bi Srbija bila normalna država. Pošto to Srbija očigledno to nije, već polako klizi ka otvorenoj diktaturi, onda je normalna uzurpacija vlasti od strane Vučića. To zapadu odgovara iz prostog razloga da kada bi u Srbiji postojala podela vlasti između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, onda ne bi mogao da protura svoju volju bez jakog otpora institucija sistema.
Priznavanja Kosmeta je za zapad proces i njima se sada žuri. Ako Vučić neće da potpiše, ima ko hoće. Dovoljno je raznoraznih izroda i idiota u srpskoji politici.
U ovom trenutku rešavanje Kosova znači prihvatanje samo onoga što nato i amerika traže, a to je saglasnost Srbije da je Kosmet ratni plen zapada. To je interes velike albanije i zapada. Kakva će biti sudbina Sba na Kosmetu u7 državi u kojoj vladaju zlikovci kao Tači i Haradinaj?
Vučić se pridružuje u stvaranju Velike Albanije i time ugrožava i Republiku Srpsku i Grčku i Makedoniju.
To je poruka slabosti i zna se kako prolazi država koja se odriče
Kako prolazi nacija koja se odriče svog identiteta, osnova na kojoj počiva?
Kosovsko pitanje je pitanje smisla našeg postojanja.
„Kako da ličimo na zapad i kako da nas prihvate?“ O tome imbecilno razmišlja Vučić i svi oni koji ga podržavaju.
Raznorazna poglavlja koja Srbija treba da ispuni(otvorena, neotvorena i zatvorena), a njih ima ko zna koliko, kojima pokušavamo da ličimo na zapad, pa da nas oni kao prihvate ( u stvari nikad ) potiru ono što jesmo i što nas je kroz vekove održalo. Poglavlja služe da kada ih „ispunimo“ izgubimo svoj identitet i ubrzamo put u nestajanje, u ništavilo i izgubimo smisao svog postojanja. Kada ih ispunimo nestaćemo ne samo kao narod, već kao ljudi. Od nas neće ostati ništa što bi bilo vredno pomena.
Ko ocenjuje naše preumljenje kroz poglavlja? Raznorazna zapadna ološ koja upućuje pohvale za uništavanje Srbije i srpskog naroda, a pokude za nedovoljnu brzinu uništavanja.
Šta je mudro, šta je pametno za Srbiju, to određuju Brisel i Amerika, Svetska banka i MMF, a mi to treba samo da prihvatimo i sprovedemo. To ova nam domaća ološ radi.
Na kraju možemo reći samo jedno - Preci naši, nismo vas dostojni.

Promena svesti

Detalji

Autor Neo Marx

Kategorija: Iz našeg ugla - KPS

Objavljeno 05 maj 2018

Pogodaka: 5953

Srpska napredna stranka nije normalna politička organizacija.Od kako je stvorena napravljena je u stilu akcionarskog društva za trgovinu nacionalnim i državnim interesima. Na tim temeljima Vučić je napravio kriminalnu mrežu, kojom je prekrio celu Srbiju.

U nju je učlanjena gomila raznoraznih prebega iz drugih stranaka, lakovernih nesrećnika i pohlepnih primitivaca, ali stranka nikad nije zaživela.Nedostatak ideologije, političkih principa i ciljeva Vučić je kompenzovao izgradnjom kulta ličnosti. To se svidelo naprednjačkim parazitima na svim nivoima. Problem je kod njih postao kako opstati dugoročno na političkoj sceni. Rešenje je paradoksalno došlo iz činjenice da opozicija u Srbiji ne postoji, jer su i sve druge „opozicione“ partije i stranke u svojoj suštini isto - Srpska Napredna Stranka. Ni jedna od njih nema ideologiju, jer ih kontroliše isti zapadni centar moći i svi oni mogu biti zamenjeni istog časa kada ne slede neređenja svojih gazda. Da bi uopšte mogao da vlada bilo Vučić ili oni koji dolaze posle njega ( pod uslovom da srpska država uopšte opstane), moraju da sve više raspamećuju građane Srbije.
Pogrešno je mišljenje da Vučić želi da promeni svest srpskog naroda.Vučić uopšte ne želi da promeni svest srpskog naroda - on tu svest želi da ugasi! Jer, kako bi on tu svest promenio i čime bi je zamenio?
Ako bi nam ugurao nemački protestantizam o kome priča hvalospeve, onda bi Srbi postali Nemci I mi bismo se ponašali potpuno isto kao oni. Međutim, problem je u tome što Vučić nema toliko vremena, jer se svest jednog naroda menja u toku minimum 100 godina, a da bi se neke stvari kod Srba promenile, nisu dovoljni ni vekovi.
Lupetanje o Veberu koga će Srbi zamrzeti samo zbog Vučićevog interpretiranja dotičnog teoretičara kapitalizma, ne vodi nigde iz prostog razloga, jer oni koji Vučića okružuju Veber ih ne interesuje, niti ga shvataju.
Sama suština Vučićevog upravljanja je brisanje bilo kakve svesti kod građana Srbije koju ,verovatno, misle da urade u mnogo kraćem vremenskom roku, nego što je promena svesti. Upravo zbog toga je udareno na porodicu I sve njene vrednosti, kako bi se te porodične vrednosti relarivizovale I poništile u korist “novih naprednih” homoseksualnih “vrednosti”. Naravno, potrebno je uništiti zdrav razum kod građana Srbije, pa zbog toga imamo teror lažnih poluinformacija kroz sredstva “javnog” informisanja I kroz inflaciju odvratnih “Farmi”, “Parova” I ostalih celodnevnih “zabavnih” programa.
Vrhunac je da je sva infrastruktura države zaražena gomilom homoseksualaca, pa je lezbejku postavio za premjerku. Kaže da nema bolje u svojim redovima. Mi mu verujemo da je tako. Kakvi su ostali oko njega, ako je ona najbolja?
Politički i privredni sunovrat, kad dođe do smene vlasti, možda će uspeti da se zaustavi, ali ozdravljenje društva, obolelog od naprednjačke pošasti, sasvim je neizvesno. Bolest je uzela maha i progresivno se širi, kao što se vidi po izbornim rezultatima, koji predstavljaju svojevrsnu dijagnozu za koju nema adekvatne terapije

Iz ljudi je izvukao najgore osobine, pa sad mnogi liče na njega. Okružio se primitivnim i pohlepnim moralnim kreaturama, koje u svakom zlu slede njegov primer.
Otkad se transformisao u naprednjačkog evroatlantskog fanatika, sistematski uništava i ponižava sve što je srpsko, državne i nacionalne institucije, kulturu, običaje i istoriju.
Obesmislio je i istinu i laž. Zahvaljujući njegovim primitivnim propagandnim trikovima istina je postala suvišna i, naravno, opasna. Vučićeve laži, osnovni repromaterijal u njegovoj fabrici zabluda, količinom i budalastim sadržajem već su postale pretnja opstanku naroda.
On, naprosto, laže sve, ne bira ni temu, ni povod, a rezultat svega toga je vidljiv na svakom koraku. Najbedniji narod u Evropi kojeg je prestiglo dve trećine afričkih država doživljava duboki moralni, kulturni I ekonomski sunovrat koji se može završiti samo nestankom države I naroda.
Iseljavanje iz Srbije I negativan prirodni priraštaj su dostigli takve razmere da nas ništa više uskoro neće moći spasiti od potpunog nestanka.

„IZBORI“

Detalji

Autor Neo

Kategorija: Iz našeg ugla - KPS

Objavljeno 18 mart 2018

Pogodaka: 6017

Šteta je trošiti reči na beogradske ili bilo kakve „izbore“ u okupiranoj zemlji kao što je Srbija iz prostog razloga što „izbor“ između istog nije izbor.

Ovde ćemo samo pomenuti suštinu stvari, a to je da su ovi „izbori“ u okupiranoj zemlji kao što je Srbija samo farsa i ništa drugo.

Kakva je ideološka ili bilo kakva razlika između vlasti i „opozicije“? Potpuno su isti, samo je između njih personalna razlika. Suština je da im je gazda isti – Brisel i Vašington.

Takozvana opozicija predstravlja konglomerat svega i svačega, svih i svakakvih protuva koji se ne bore za narod, da nama svima bude bolje, već ih interesuje samo sopstvena zadnjica i pljačka ovog naroda.

Ono što se može primetiti je da su prethodne kvislinške vlasti bile donekle umivene i nije bilo ovoliko prostaka, prostakluka i bitangi kojih ima ova vlast.

Ovoj vlasti očajnički trebaju obrazovani ljudi kojih nema ni na vidiku, pa su pribegli štancovanju diploma raznoraznih privatnih fakulteta na kojima se može pasti jedino niz stepenice i nikako drugačije. Koliko je desetina hiljada bezvrednih diploma naštancovano, to niko živi ne zna. Uveče prelistaju, ujutru zablistaju – to je opis studiranja u Srbiji na privatnim fakultetima. To su „najobrazovaniji“ kadrovi SNS-a. Za idiote i kretene debili su genijalci. Tako ova vlast funkcioniše.

Najbliži opis ove vlasti je bućkuriš između ohlokratije i kleptokratije.

Kada se neka zemlja uništava od strane zapada prvo je korumpiranje gazda političkih partija, a kasnije njihova ucena kako bi što lakše pljačkali dotičnu zemlju, a prema potrebi je dotukli, rasparčali i uništili. To se svakako radi „Principom lošeg rukovođenja“, gde se od vrha vlasti do dna postavljaju ljudi što lošijih moralnih, stručnih i intelektualnih osobina. Samo se po sebi razume da obrazovanje i sopstveno mišljenje nisu poželjni, već se ide na što veće zatupljivanje mase kako niko ne bi mogao da razmišlja svojom glavom, već glavom medija u rukama vladajućeg soja. Nikakva kritika postojećeg stanja, vladajućih partija i njihovih vođa nije moguća, nikada se takva kritika ne može čuti ni na jednom mediju u njiuhovim rukama. Opozicioni mediji jednostavno ne postoje. Sve je ružičasto obojeno od strane vlasti. Jednom rečju dno dna. Istina i kritička reč su definitivno poražene.

Takav sistem neminovno završava u totalitarizmu naci-fašističkog tipa.

Lumpern proletarijat koji je okosnica ovog režima vidi svoju šansu sada i nikada više da steknu posao, platu, privilegije, vlast, moć koju nisu mogli da sanjaju ni u jednom normalnom sistemu. Sve ove privilegije proističu samo iz članstva u vladajućim partijama.

Oni sa većim ambicijama mogu postati i redovni akademici (dopisni članovi ne mogu postati jer nisu dovoljno pismeni), samo je potrebno da vođu uzdižu u božanske visine, a protivnike gurnu u blato.

Oni ne podnose nikakav otpor bilo ma koliko argumentovan bio. Još će vam doći na vrata da provere za koga ćete glasati. Ako samo posumnjaju da niste za njih, kuću vam obeležavaju i čekaju priliku da vas dokrajče u povoljnom trenutku.

Nikakvi izbori koje ova vlast nisu i neće biti pošteni, jer da su slobodni i pošteni nikada ovo dno dna ne bi ni vladalo.

Ko nas pita za povrede izbornog procesa i kupljene glasove? Izbore dobija onaj koji sprovede cepanje i uništavanje Srbije i poklanjanje imovine stranom (zapadnom) kapitalu. Da li su ostali iz opozicije u situaciji da to ponude zapadnim gazdama - nisu. Zato su i pukli. I pucaće, sve dok Vođa ispunjava obećano i razgrađuje sve što mu padne pod ruku, drugi nemaju šanse.

Odavno je već postala deplasirana priča o suludo velikom broju birača u odnosu na broj punoletnih stanovnika.

Nažalost, sve je bilo poznato i pre izbora. Samo je nepoznato zašto je opozicija, ako je to uopšte, pristala na takve izbore?

Očito je da izlaženjem na ovakve „izbore“ lažna opozicija dala legitimitet tipovima koji bi u bilo kojem normalnom sistemu bili na marginama društva ili bi primali socijalnu pomoć da prežive.

Ovako, zar zaista ne vidimo i ćutimo o suštinskom zlu koje nas osvaja, a to je ubrzana degradacija društva. Ohlokratija i kleptokratija će nas ubrzo do kraja uništiti, a Srbija će biti sve manja i manja do konačnog nestanka.

Hajdegerova filozofija u svetlu životvornog humanizma

Detalji

Autor Ljubodrag Duci SIMONOVIĆ

Kategorija: Prilozi saradnika

Objavljeno 20 januar 2018

Pogodaka: 10572

Studija koja se nalazi pred čitaocem nije proizvod stvaralačke radosti, već stvaralačke muke. Nisu sve ozbilјniji zdravstveni i životni problemi bili najveća prepreka za razmah autorovog stvaralačkog entuzijazma, već poražavajuća istina da što je delo kvalitetnije imaće manje čitalaca. Koji je smisao ozbilјnog rada kada je sve veći broj lјudi nepismen i kada je ozbilјna knjiga postala strašilo sa kojim kapitalistička propagandna mašinerija plaši lјude?
Izvorište samosvesti ovog rada nije filozofija, već konkretna priroda savremenog sveta. Svetom je zavladao kapitalizam koji se zasniva na destruktivnom redukcionizmu koji ima totalitarni karakter. Sve se odvija van čoveka i protiv čoveka. Svet je postao smrtna opasnost za čoveka. Čovečanstvo preživlјava tako, što kapitalizam uništava temelјe na kojima se zasniva lјudski opstanak. Sve je podređeno sve bržem obrtu kapitala koji ima destruktivni karakter. Čovek nije više samo radna životinja, već je postao oruđe kapitalizma za uništavanje robe i kontejner u kojem nestaju sve otrovniji surogati kapitalističke civilizacije. Istovremeno, sve ono što pruža mogućnost da se iskorači iz kapitalističke civilizacije i stvori humano društvo biva uništeno.
Svake godine u najrazvijenijim kapitalističkim zemlјama Zapada preko milijarde tona hrane bude bačeno da bi se očuvale cene proizvoda i na taj način kapitalistička ekonomija. Milioni neupotreblјenih automobila sklonjeni su na napuštene aerodrome da bi se na tržištu stvorio prostor za nove modele. Proizvodi se tako da proizvodi što pre propadnu. Vojna industrija troši ogromne ekonomske i naučne resurse, istovremeno izazivajući ratove koji uništavaju čitave narode i stvaraju ekološku pustoš. Sve veći broj nuklearnih elektrana i sve veći broj sve dramatičnijih nuklearnih havarija prete da desetkuju čovečanstvo i živi svet. Sve otrovnije hemikalije truju zemlјu, vodu, vazduh i na taj način uništavaju bilјni i životinjski svet. Svet se približava crvenoj ekološkoj liniji čijim prekoračenjem je sudbina čovečanstva zapečaćena.
Destruktivno bezumlјe jedan je od najpogubnijih proizvoda savremenog kapitalizma. Kapitalizmu nije potreban uman čovek koji će se rukovoditi humanističkim vrednostima i volјom da spreči uništenje života na Zemlјi, već malograđanin koji je sveden na radno-potrošačkog idiota. Najvažnija odlika malograđanske svesti je odbacivanje uma. U krajnjem, radi se o obračunu s emancipatorskim potencijalima građanskog društva i odbacivanju odgovornosti za uništenje sveta.
Sprečiti lјude da shvate suštinsko tako što će marginalnom biti data suštinska i spektakularna dimenzija predstavlјa najvažniji zadatak javnih medija i industrije zabave. Na delu je sve agresivnija „duhovna“ sfera kapitalizma koja se pojavlјuje u obliku „rijaliti“ programa, filmova, TV serija, kompjuterskih igara, horoskopa, sportskih i muzičkih spektakala, ezoterije, proročanstava, religija i sekti, „teorija zavere“, kosmološke mistike i „vanzemalјaca“... Sve je to začinjeno alkoholom, drogama, nasilјem, pornografijom, pederastijom i pedofilijom... Kapitalizam ne uništava lјudima samo moć rasuđivanja i vizionarsku svest, već svodi lјude na patološke ništarije.
Ukidajući emancipatorsko nasleđe čovečanstva i time njegov istorijski razvoj kapitalizam nameće način mišlјenja koji se zasniva na mehanicističkom materijalizmu. On predstavlјa obračun kako s naturalističkim, tako i sa istorijskim materijalizmom i u tom kontekstu s čovekom kao umnim i vizionarskim bićem. Sve manje lјudi je u stanju da napravi razliku između pojavnog i suštinskog, lažnog i istinitog, bitnog i sporednog, uzroka i povoda, prošlosti i istorije, drugosti i novuma, jednakosti i jednoobraznosti, inteligencije i uma, formalno-logičkog i dijalektičkog, progresa i progresizma, istinitog i istinskog, stvarnog i iluzornog, pravednog i pravičnog, utopijskog i utopističkog... Istovremeno, kulturno nasleđe čovečanstva postaje nedostupno sve većem broju lјudi jer ne mogu da ga shvate. Ne radi se samo o tome da lјudi imaju zakržlјali, već na kapitalistički način degenerisani um. To se, pre svega, odnosi na „tehničku inteligenciju“ koja je nosilac kapitalističkog „progresa“. U konačnom, radi se o mentalnom izobličenju lјudi i stvaranju destruktivnih fah-idiota.
Religiozna svest uslovlјena je svetom u kojem čovek živi i prirodom na kapitalistički način degenerisanog čoveka. U savremenom svetu teorije o „apokalipsi“ i „rajskim vrtovima“ predstavlјaju dolivanje ulјa na vatru koja spalјuje svet. U javnosti su sve prisutniji „dušebrižnici“ koji pozivaju lјude da se „okrenu sebi“ i „nebeskim svetovima“.Kakav je smisao „okretanja sebi“ kada kapitalisti sve bespoštednije uništavaju svet i kada je jedina mogućnost da čovečanstvo opstane da se lјudi ujedine i unište kapitalizam? Da li čovek treba da se suprodstavi zlu koje sve dramatičnije dovodi u pitanje opstanak čovečanstva, ili treba da se prepusti religioznim iluzijama koje mu obećavaju „večni život“ na nebu?
Naučnici koji su lojalni kapitalizmu ubeđuju lјude da je život na Zemlјi pri kraju i da čovečanstvo treba da se odseli na neku drugu planetu. Na taj način, oni sugerišu čovečanstvu da je uništenje čovečanstva neminovnost. Oni ne sagledavaju čovečanstvo kao zajednicu lјudskih bića koji imaju pravo na život i slobodu, već ga sagledavaju polazeći od slike čovečanstva koju stvara kapitalistička propagandna mašinerija. Čovečanstvo je svedeno na gomilu bezličnih štetočina koje zaslužuju da budu uništene. U toku je egzistencijalni redukcionizam i u tom kontekstu ukidanje lјudskosti koja se pojavlјuje kao lјubav, solidarnost, bliskost, estetsko, požrtvovanost, mudrost, roditelјska lјubav i nega, istoričnost, slobodarsko, autentična društvenost... Istovremeno, kapitalizam uništava porodicu i stvara bespolnog čoveka. Hrišćanski teolozi na Zapadu idu dotle, da menjaju sadržaj Biblije i prilagođavaju ga na kapitalistički način degenerisanom čoveku. „Bog“ više nije „otac“, već je obezlična spodoba koja je lišena stvaralačkog Erosa.
Uništavajući čoveka kao polno biće kapitalizam uništava čoveka kao emancipovano prirodno biće i time raskida vezu čoveka sa prirodom. Čovek sagledava sebe posredstvom modela čovekobivstva koji je proizvod kapitalizma, a to znači tehničke civilizacije. Porodica se ne zasniva na osobenostima čoveka kao emancipovanog prirodnog bića, već na denaturalizovanim „partnerima“ i na tehničkom proizvođenju i usvajanju dece. Princip „usvajanja dece“, koji se zasniva na kupo-prodajnom odnosu, ukazuje na svu monstruoznost homoseksualnog projekta budućnosti. On podrazumeva podređivanje biološkog opstanka društva duhu kapitalističke reprodukcije. Deca gube odlike lјudskih bića i postaju roba na tržištu - poput stoke i stvari. „Usvajanje dece“ ne zasniva se na humanim motivima, već na potrebi za posedovanjem i manipulisanjem lјudskim bićima. „Usvajanje dece“ postao je legalni zločin.
Obračun s „tradicionalnim čovečanstvom“ predstavlјa jednu od najpogubnijih posledica kapitalističkog „progresa“. Taj proces ne podrazumeva samo promenu odnosa između lјudi i sterilisanje njihovih životvornih sposobnosti, već i ukidanje kulturnog nasleđa, a to znači običajnih, moralnih, religioznih i pravnih normi koje se zasnivaju na očuvanju porodice i obezbeđivanju društvenih uslova za stvaranje zdravog potomstva – bez čega nema budućnosti. Kada se ima u vidu značaj koji u istoriji ima porodica i tradicionalni odnosi između lјudi, nametanje homoseksualnih odnosa i lišavanje dece prava i mogućnosti da imaju oca i majku (a time i mogućnosti da imaju druge članove tradicionalne porodice), predstavlјa zapravo obračun s celokupnim kulturnim nasleđem čovečanstva i samim tim obračun s istorijskom samosvešću.
Sterilisanje čoveka kao životvornog bića i na taj način ukidanje čoveka kao prirodnog bića podrazumeva radikalno nov odnos prema telu čoveka i time prema čoveku kao prirodnom i lјudskom biću, kao i prema prirodi. Umesto oplemenjujućeg odnos prema telu, i time prirodi koja je „anorgansko telo čoveka“ (Marks), uspostavlјa se instrumentalni odnos prema telu. Svaki deo tela koji može da bude upotreblјen postaje sredstvo seksualnog opštenja. Kada se ima u vidu da je telo čoveka izvorište i nosilac njegove lјudske samosvojnosti, instrumentalizovanje tela istovremeno podrazumeva instrumentali- zovanje čoveka kao lјudskog bića.
Više se ne pravi razlika između normalnih i patoloških međulјudski odnosa i u tom kontekstu između normalnih seksualnih odnosa i seksualnih perverzija. Jedini kriterijum na osnovu kojeg se određuje „normalno“ ponašanje je da li ono doprinosi integraciji čoveka u kapitalizam. Umesto opšte-lјudskih principa koji pružaju mogućnost da se uspostavi kritička distanca prema nelјudskom, nudi se „tolerancija“ koja podrazumeva prihvatanje najgorih oblika degradiranja čoveka na nečoveka. U konačnom, princip „Pare ne smrde!“ ukinuo je sve druge principe i postao neprikosnoveni egzistencijalni i vrednosni princip kapitalizma.
Kapitalizam ne može da se obračuna s pogubnim posledicama koje stvara putem demokratskih metoda i institucija. U toku je ukidanje građanskih sloboda i uspostavlјanje kapitalističke diktature. Sve je očiglednije da je fašizam stisnuta pesnica kapitalizma u krizi i kao takav samo jedan od političkih pojavnih oblika kapitalizma. U toku je uspostavlјanje savremenog totalitarizma koji nema samo genocidnu, već i ekocidnu prirodu. Savremena „volјa za moć“ (Niče) postala je volјa za apsolutnom vladavinom nad lјudima i prirodom i podrazumeva da je čovek u potpunosti lišen lјudskosti i prirodnosti. To nije samo volјa za pokoravanjem, već volјa za uništavanjem lјudi i živog sveta. Ona se zasniva na prirodi kapitalizma kao totalitarnog poretka destrukcije i posredovana je tehnikom koja ima destruktivnu moć.
Uništenje životne sredine i biološke reprodukcije u najrazvijenim kapitalističkim zemlјama predstavlјa najvažnije izvorište savremenog fašizma. Teza da je „prenaselјenost planete“ glavna opasnost za opstanak čovečanstva stvara na Zapadu genocidnu histeriju koja uslovlјava da teorija o „zlatnoj milijardi“ dobija sve veći broj pristalica. Zapravo, uništenje sve većeg broja lјudi postaje osnovni uslov za preživlјavanje sve manjeg broja lјudi.
Ubrzani proces automatizacije i robotizacije, koji se zasniva na sve bržem obrtu kapitala i principu produktivističke efikasnosti, stvara ne samo uslove za razvoj ideologije koja se obračunava s čovekom kao lјudskim i prirodnim bićem, već dovodi do ukidanja sve većeg broja radnih mesta i time do „viška radnika“. Teorija o „zlatnoj milijardi“ ne podrazumeva samo uništenje milijardi „prekobrojnih“ u svetu od strane najmoćnijih kapitalističkih država, već i uništenje stotine miliona radnika u najrazvijenijim kapitalističkim zemlјama koji su postali „tehnološki višak“. Radnici su potencijalno najveća opasnost za kapitalizam i kapitalisti će učiniti sve što je u njihovoj moći ne samo da spreče njihovo političko organizovanje i političku borbu, već i da ih istrebe. Radi se, zapravo, o obračunu kapitalista s „običnom“ radničkom populacijom („plave kragne“), s tim što je najkvalifikovaniji deo radnika („bele kragne“), kao neophodna i na toj osnovi privilegovana radna snaga, saveznik kapitalista u obračunu s „plavim kragnama“.
Uništenje „prekobrojne“ radničke populacije je završni čin klasnog obračuna kapitalista s radnicima u uslovima postajanja kapitalizma totalitarnim destruktivnim poretkom. Jeftina i smrtonosna droga, alkohol i duvan, ukidanje odgovarajuće zdravstvene nege i sve otrovniji medikamenti, sve otrovnija hrana i voda, sve lošiji opšti životni uslovi, uništena prirodna sredina i intenzivno zaprašivanje stanovništva sve otrovnijim hemikalijama, otrovne vakcine i izazivanje epidemija, totalno kriminalizovanje radničke populacije... - sve su to oblici genocida nad radničkom klasom koji je u toku.
Obračun s „viškom čovečanstva“ suziće tržište. To će biti nadomešteno ubrzanim procesom potrošnje i time destrukcije proizvoda. Istovremeno, proizvodi će imati sve ekskluzivniji karakter. Cilј stratega najrazvijenijih kapitalističkih zemalјa je da na Zemlјi živi „optimalan“ broj lјudi koji će imati sve konfornije tehničke uslove života, i koji će imati sve duži životni vek. Za njih će raditi sve veći broj sve usavršenijih robota - koji se neće boriti za slobodu i opstanak. Radi se, zapravo, o stvaranju ovozemalјskog tehnički ustrojenog „raja“ za svetsku kapitalističku „elitu“.
Čovek je svetovno biće i priroda sveta uslovlјava prirodu čoveka. Svet nije samo izvorište čulnih utisaka i u tom smislu mimetičko okruženje, već priroda i ritam svetovnog dešavanja uslovlјavaju telesno i mentalno funkcionisanje čoveka. Sam na kapitalistički način degenerisani život postao je uništenje čoveka kao lјudskog i prirodnog bića. Savremeni „čovek jedne dimenzije“ (Markuze) sveden je na destruktivno biće. Zapravo, čovek je izgubio lјudske odlike i postao bezdimenzionalna kapitalistička nakaza.
U toku je totalitarna redukcija čoveka na ne-čoveka. Kapitalizam ne primorava samo čoveka da se ponaša kao mehanički deo industrijskog procesa rada i na taj način ga telesno deformiše (Marks), već ga genetski izobličava i sakati kao živo biće. Kapitalizam ne samo da dehumanizuje čoveka, već ga denaturalizuje, što znači lišava ga osobina koje su svojstvene živim bićima. Radi se o kapitalistički izazvanoj mutaciji čoveka od prirodnog i kulturnog bića u radno-destruktivni (potrošački) mehanizam. Čovek nije samo putem kapitalističkog tržišta „opredmećen“ (Marks), već je postao, kao radnik i potrošač, saučesnik u uništavanju sveta.
Uništenje prirode podrazumeva uništenje tela kao životvorne celine, čula, nervnog sistema, prirodnog ritma rada organizma, reproduktivne sposobnosti, stvaralačkih potencijala tela... Istovremeno, kapitalizam mentalno degeneriše lјude. Stotine miliona građana na Zapadu pati od depresije, anksioznosti i drugih psihičkih obolenja koja postaju izvorište najtežih oblika društvene patologije. Najpogubniji efekat koji stvara kapitalistička propagandna mašinerija je uništenje moći rasuđivanja i pretvaranje lјudi u potrošačku gomilu. Istovremeno, sam potrošački način života postao je na kapitalistički način degenerisani oblik realizovanja čoveka kao političkog bića. Živlјenje potrošačkog načina života je najvažniji način na koji čovek iskazuje lojalnost kapitalizmu.
Kapitalizam proizvodi degenerisanu društvenost i svodi lјude na masu obezličenih idiota. Redukcija i degeneracija lјudskog dovodi do stvaranja usamlјeničkog beznađa koje proizvodi najgore oblike društvene patologije. Droga, alkohol, medikamenti, proždiranje sve većih količina sve zatrovanije hrane, sve krvavija i destruktivnija industrija zabave... Ljudi koriste kompenzacione mehanizme koje im nameće kapitalizam koji imaju destruktivan karakter i koji samo ubrzavaju proces uništenja čoveka. Međulјudski odnosi gube humani sadržaj i bivaju svedeni na „komuniciranje“ putem tehničkih sredstava koje se svodi na „slanje poruka“ u vidu pregršta reči i najprimitivnijih simbola. Čovek je čoveku postao tehničko sredstvo za zadovolјavanje privatnih interesa i patoloških potreba. Destruktivna svetovnost uslovila je da čovek postane atomizovano i destruktivno biće i kao takav smrtni neprijatelј drugom čoveku.
Pretvaranje potrebe za životom u potrebu za uništavanjem predstavlјa završni oblik kapitalističkog degenerisanja čoveka. Kapitalizam preobražava urođenu životnu agresivnost čoveka kao životvornog bića u potrebu za uništavanjem i na taj način omogućava razvoj destruktivnih potencijala kapitalizma. Destruktivne „potrebe“ postaju vučna snaga u razvoju kapitalizma. Destrukcija je postala kompenzacioni mehanizam sa kojim čovek beznadežno pokušava da „reši“ probleme koje stvara usamlјenost, egzistencijalni strah, depresivnost, beznađe... - i na taj način samo doprinosi razvoju procesa koji uzrokuju nesreću. Biti konformist danas znači prilagoditi se kapitalizmu kao destruktivnom poretku i na taj način postati destruktivno biće. Kada se ima u vidu destruktivno ludilo koje vlada u najrazvijenijim kapitalističkim zemlјama, nameće se zaklјučak da je kapitalizam prekoračio antropološku granicu do koje je Marks došao sa svojom idejom „otuđenja“ i uspeo do te mere da degeneriše čoveka, da su njegove destruktivne „potrebe“ postale snaga koja ga pokreće i koja daje smisao njegovom životu.
U toku je hiperprodukcija virtuelnih svetova. Svuda oko nas lebde šareni baloni koji nose iluzije koje stvara kapitalizam. Nјih na nebu ne drži helijum, već potreba na kapitalistički način degenerisanih lјudi za iluzijama. Nema više reči o „bolјoj budućnosti“ i „srećnom svetu“. Sve se čini da čovek ne stekne kritički odnos prema svetu, već da mu se prilagodi i na taj način postane saučesnik u uništavanju sebe kao humanog i prirodnog bića, kao i života na Zemlјi. To je najpogubnija prevara u kojoj malograđani, ti fanatici kapitalizma, svesno učestvuju jer na taj način beže od odgovornosti za uništenje sveta.
Kapitalistički mediji stvaraju egzistencijalno beznađe i na taj način doprinose razvoju destruktivnog ludila. Sve veći broj lјudi veruje da će svet uskoro propasti i da treba da iskoriste vreme koje im je preostalo da „još nešto dožive“ i na taj način zaborave na apokalipsu. Radi se o „sindromu Titanik“: brod tone – muzika je sve jača. Nezainteresovanost za opstanak čovečanstva je najpogubnija posledica kapitalističkog degenerisanja čoveka.
Sve je realnija opasnost da će kapitalizam do te mere da izvitoperi čoveka, da on više neće moći kao autentično prirodno i lјudsko biće da poima svet i odnosi se prema njemu. Ukoliko u dogledno vreme čovečanstvo ne uništi kapitalizam, zakasnela reakcija biće beznadežna pobuna na kapitalistički način degenerisanih lјudi: onih koji su rođeni u retortama, koji ne znaju šta je lјubav i odgovornost za drugo lјudsko biće, sadista i mazohista, psihotičara, fanatika i ubica, prostitutki i makroa, pedofila i sodomista, satanista i manijaka... Pobuna onih koji nikada nisu pročitali knjigu, koji nemaju istorijsku samosvest, koji mogu da piju samo koka-kolu i jedu junk-food, koji ne mogu da zaspu bez sedativa i koji ne mogu da ustanu bez droge... Pobuna epileptičara i šizofreničara, pijanica i skitnica, sifilističara i sidaša koji se nalaze u smrtnoj agoniji... Nјihova pobuna neće se zasnivati na humanim motivima, već na najsurovijoj borbi za opstanak. Biće to pobuna kapitalističkih degenerika koji će se boriti do istreblјenja da bi se dočepali konzerve koka-kole i doze heroina...

ŠTA JE U STVARI KOMUNIZAM? Ako mislite da ste živeli u njemu, grdno se varate!

Detalji

Autor A.O.

Kategorija: Iz domaće štampe

Objavljeno 03 decembar 2017

Pogodaka: 7147

Komunistički Pokret Srbije - Karakter i ciljevi

Detalji

Autor Sekretarijat KPS

Kategorija: Iz našeg ugla - KPS

Objavljeno 29 novembar 2017

Pogodaka: 6071

Zar smo zaista toliko naivni da ćemo poverovati da će najpokvareniji i najnemoralniji među nama ( kapitalisti ) išta učiniti za dobrobit društva ( svih nas)?

Vrlo često nam se postavlja pitanje „Ko ste vi?“, pitanje sa brojnim potpitanjima, pitanje koje u sebi nosi jedno duboko nerazumevanje svega onoga što je suština naše borbe. Dugogodišnja antipropaganda, satanizacija marksističkih ideja, hiljadu puta ponavljanih laži o totalitarnom i genocidnom društvu, izmišljotina svakojakih vrsta nastalih u kuhinjama kapitalističkih specijalnih službi za borbu protiv Komunista, stvorila je sliku o Komunistima kao monstrumima i glorifikovala kapitalističko društvo kao jedino "humano" i "demokratsko".
Upravo zbog svega toga treba jasno dati odgovore na neka pitanja i postaviti stvari na svoje mesto. Definisati Komunizam u jednoj rečenici je gotovo nemoguće, ali je možda najprimerenije reći da se radi o ideji , duboko humanoj, zasnovanoj na jednakosti i slobodi svih ljudi i sa čovekom kao najvažnijim činiocem. To bi zapravo i bila potpuna suprotnost kapitalizmu kao društvu zasnovanom na novcu, brzoj zaradi i odnosu gazda – najamni radnik gde je profit ono što pokreće kapitalizam kao društveni sistem.
Prošlo je mnogo godina od kad je Karl Marx definisao pojam komunizma ( pogledaj "Komunistički manifest"), vremena su se promenila, ali je suština ostala ista. Promene u društvenim odnosima, napredak nauke i tehnike, iskustva življenja u različitim sistemima, jasno su pokazali bezvremenost Marksovih ideja. Novo doba i nova saznanja nužno zahtevaju prilagodjavanje ovih ideja novonastalim situacijam, u čemu je KPS pronašao svoj dalji put.

Read more …