Iz našeg ugla

Detalji: Autor Ivan2; Kategorija: Iz našeg ugla - KPS; Objavljeno 24 septembar 2009; Pogodaka: 4577

U moru problema sa kojima se suočavaju građani Srbije gurnuti od strane nesposobne vlasti, dovedeni na ivicu očaja zbog sve gore ekonomske situacije i odsustva bilo kakve socijalne uloge države koja će zaštititi bar najugroženije slojeve stanovništva, aktuelni režim je našao finu zanimaciju za narod „Paradu ponosa“,a pre bi se reklo „Paradu srama i stida“. Naš narod kaže „Čega se pametan stidi, time se budala ponosi“. Dugo godina pedersko-lezbejske organizacije pokušavaju da dobiju državnu podršku za svoju nastranu rabotu, što im je pod ovom vlašću i uspelo. Ovako siromašna država izdvojila je iz budžeta sredstva kako bi finansirala pederske i lezbejske organizacije. Dobro organizovani,instruisani i podržani od strane Evropske unije i medija pod kontrolom istih , pokušali su da svoju izopačenost predstave na ulicama Beograda. Srećom, iako podržani i od strane režima nisu u tome uspeli. Ako ih ima toliko koliko pričaju da ih ima, što ne naprave partiju koja bi mogla bez problema ući u Skupštinu i gde bi se čuo njihov glas. Ipak, izgleda da ih nema baš toliko.

Detalji: Autor Ivan2; Kategorija: Iz našeg ugla - KPS; Objavljeno 05 septembar 2009; Pogodaka: 3716

Ako se pitamo ko danas vlada svetom, možemo bez imalo ustručavanja reći da je to „ svetska vlada“ oličena u grupi najvećih bogataša sveta sa neizbežnim Rokfelerima i Roštildima na čelu. Bilderberg grupa,masoni,Trijaterala, Rimski klub, sve su to iste njuške koje se povremeno sastaju i određuju pravce razvoja zapadne civilizacije. Ni od koga izabrani, sem od sebe samih, što sa demokratijom nema nikakve veze, apsolutistički određuju svojom ekonomskom moći sadašnjost i budućnost ljudskog roda. Kakvu su ulogu odredili običnim ljudima, vidimo i sami. Takav oblik vladanja jednom rečju se definiše pojmom PLUTOKRATIJA. Ova reč označava po definiciji vlast bogatih, dodao bih i vlast u ime bogatih. Njihov jedini interes je održanje sopstvenih pozicija i uništavanje po njih potencijalnih opasnosti. Svaki pokušaj promene društveno-ekonomskih odnosa kojim bi se ugrozio plutokratski sistem naići će na pokušaj očuvanja vlasti po svaku cenu. Ponavljam, PO SVAKU CENU. Moderna zapadna plutokratija predstavlja vladavinu novca samog po sebi.

Detalji: Autor Ivan2; Kategorija: Iz našeg ugla - KPS; Objavljeno 25 avgust 2009; Pogodaka: 3297

Privatizacija javne reči

Nema mnogo tajni oko namere usvajanja kontroveznog zakona o javnom informisanju. Sledi se odranije zacrtan put gušenja slobode i protesta u Srbiji. Prvo je razbijena država, potom su utamanjena radnička prava i društvena svojina, onda su pod sud stavljeni oni koji su se tome usprotivili a sada je u toku atak na javnu kritiku sa definitivnim ciljem njenog proganjanja.

Ništa se ne može razumeti ako se stvari posmatraju iznutra. Skretanje pažnje na opravdanost pojedinih odredbi zakona, kao, na primer, visna kazni ili tome slično, tek je dobra taktika da se ne uđe u suštinsko značenje takvog akta. A ono ima nedvosmislen karakter gušenja i zaptivanja eventualnog protesta spram onoga što se odvija u društevnom životu. Jer na kocki je sama sudbina naroda, države, njegove kulture, istorije i tradicije. Onaj ko ne bude mogao glasno podići javnu reč u formi kritike protiv rastura zemlje, njene ekonomije, prava radnika i zaposlenih, pljačkanja resursa i dezorganizacije u svim ključnim segmentima društva neće moći ni da utiče na tekuća dešavanja.

Nema drugog motiva onih koji su smislili tako paklen plan. Može li se ćutati na sramne pokušaje vladajućih struktura da u sudaru sa ekonomskim i političkim lomom nametnutog društvenog ustrojstva začepe javnu reč, smaknu i poslednju šansu da im se poruči da su apsolutno promašili u istorijskom izboru društvenog sistema ali i da im se uputi opomena za sve ono što su do sada uradili a još više propustili. Motiv je verovatno i odsudna homogenizacija pa i „poslednja odbrana“ vladajućih garnitura protiv narastajućeg društvenog nezadovoljstva.

Detalji: Autor Admin; Kategorija: Iz našeg ugla - KPS; Objavljeno 10 jun 2009; Pogodaka: 3269

Stanje u komunističkom pokretu u Srbiji odlikuje se uglavnom konfuzijom koja je proistekla iz dubokog nepoznavanja i neshvatanja procesa u kojima se svet nalazi, kao i malih intelektualnih mogućnosti onih ljudi koji su ostali privrženi komunističkoj ideji da kritički objasne trenutni poraz naših ideja. Ne mislim da je komunizam kao ideja poražen, već smatram da se nikad nije ni stvarno zametnuo kao pogled na svet u srpskom narodu. Zašto je to tako, pokušaćemo da odgovorimo u ovom tekstu.

Kao prvo i osnovno u Srbiji nije postojala duga tradicija masovnog radničkog pokreta, jer je ovo bila pre svega agrarna zemlja do kraja 2.svetskog rata. Pobedom socijalističke revolucije,pobedom nad fašizmom i brzom industrijalizacijom Srbije, ogroman broj ljudi sa sela je postao deo radničke klase, ali se nikada nije oslobodio svoga seljačkog mentaliteta. Vremenom takav mentalitet se izuzetno dobro uklopio u gradski kvazigrađanski mentalitet, jer oba potiču iz istog izvora.

Poseban problem u bivšoj S F R J bilo je to što je Savez komunista predstavljao samo najmanji zajednički imenitelj etatizovanih, birokratizovanih i otuđenih od naroda partijskih vrhuški. Stvaranjem zaokruženih republičkih ekonomija stvarani su uslovi za raspad zemlje, kao i za primat republičkih nad saveznim zakonima. Ko je tome odlučujuće doprineo ? To su bili takozvani „komunisti“ u republičkim rukovodstvima bez čijeg aktivnog učešća ne bi raspad S F R J bio tako krvav. Opet je nacionalno pobedilo klasno. Naravno ti isti „komunisti“ postali su osnivači mnogih partija koje sa levičarskim idejama nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Jednom rečju ološ ostaje ološ. Treba dodati da su svi iskoristili priliku da se enormno obogate, što im i jeste bio pokretački motiv.

Dodatni element propasti socijalizma bio je nedovoljni stepen demokratizacije socijalizma. Ako se celokupan razvoj čovečanstva posmatra kao stalna borba za osvajanje slobode, neminovno se dolazi do spoznaje da nije moguć socijalizam bez demokratije, ali i obrnuto, nema demokratije bez socijalizma. Ako nema demokratije u procesu proizvodnje, onda je nema ni u društvu. Jedna od najvećih kapitalističkih laži je da postoji demokratija van procesa društvene proizvodnje, a da mora postojati diktatura u procesu proizvodnje. Tamo gde radnik nije vlasnik sredstava za proizvodnju i gde ne odlučuje o raspodeli viška vrednosti, tu nema demokratije. Jedini interes radnika u kapitalizmu je da što skuplje proda svoju radnu snagu. To i ništa više.

Vratimo se na stanje komunističkog pokreta u Srbiji. Evidentno je da u Srbiji ne postoji parlamentarna levica. Na vlasti se nalaze isključivo stranke čije su programsko uporište ideje neoliberalniog kapitalizma. Na izborima narod bira između istog. Izbor između istog nije izbor. Fingirani sukob između stranaka na vlasti i stranaka u opoziciji ne može da sakrije notornu činjenicu da se niko od njih ne zalaže za drugačiji društveno-ekonomski sistem od već postojećeg. Moramo reći da je državi Srbiji u ekonomskom smislu slomljena kičma, jer Srbija je u ovom trenutku okupirana zemlja pod protektoratom Vašingtona. Jednom rečju kolonija. Ovima na vlasti koje je postavio Vašington isporučuje stalno nove zahteve koje oni bezpogovorno izvršavaju. Krajnji cilj je uništenje države Srbije. Samo slepac to neće da vidi.

Posebna priča je da režim i mediji pod njegovom kontrolom koriste neke korisne idiote koji sebe predstavljaju kao komuniste i daju im gotovo neograničen prostor da lupetaju i zabavljaju javnost svojom glupošću, neukošću i primitivizmom. Ovo ti takozvani „komunisti“ rade isključivo u svom ličnom interesu kako bi se promovisali, a sa idejama komunizma nemaju blage veze jer nisu dovoljno pismeni da bilo šta pročitaju i razumeju na tu temu. Naravno, takvi likovi služe da nas komuniste predstave kao imbecile. Prave komuniste koji zaista nešto znače u komunističkim redovima i imaju šta da kažu doživeli su potpunu medijsku blokadu. Njih nigde niko u režimskim medijima neće videti.

Ono što je jedino preostalo nama pravim komunistima je imperativ ujedinjenja jer ovako malobrojni, zavađeni i rascepkani nećemo moći da opstanemo i predstavljamo snagu koja će zaustaviti sveopštu regresiju u kojoj se Srbija nalazi. Ovim putem kojim ide vladajući režim uz podršku lažne opozicije je put u sveopštu kako ekonomsku, tako i društvenu propast. Ujedinimo se i pobedimo ih!!!

Detalji: Autor Sekretarijat KPS; Kategorija: Iz našeg ugla - KPS; Objavljeno 31 maj 2009; Pogodaka: 6042

Neefikasnost Skupštine Srbije izazivala bi podsmeh da se ne radi o nacionalnoj tragediji. Gomila političkih patuljaka okupljenih oko Demokratske stranke nezajažljivih u svojim zahtevima vuku svaki na svoju stranu doprinoseći sveopštem osećanju beznađa. Ovakva skupštinska većina bez zajedničkih ideoloških ili programskih ciljeva ni kod najznačajnijih državnih pitanja ne može naći zajednički imenitelj. Sakupljeni „s brda s dola“ da bi DS mogla da sakupi većinu od bednih 126 glasova, često nije u stanju da sakupi ni potreban kvorum. Mnoge od tih „kombi“ stranaka imaju „veliki koalicioni potencijal“ ( omiljena kovanica SPOa). Šta to znači? U prevodu: U stanju smo da se kurvamo sa svakim ko ponudi više,što bi se reklo prave političke prostitutke. Takav politički rezon gde se spaja nespojivo uz pomoć „emulgatora“ u vidu DS ne može dugo da potraje. Ili će DS-u da dosade nezajažljivost njihovih satelita ili će neki „ politički samoubica „ vladajuće većine da uskrati poverenje vladi čime će izbori biti na vidiku već do sredine 2009. Moguć je i drugi manje verovatan scenario: svesni da mnogi „patuljci“ neće preći cenzus na sledećim izborima , na svaki način će pokušati da ostanu ceo mandat zajedno kako bi njihovi zaslužni kadrovi i članovi porodica raspoređeni po javnim preduzećima enormnim primanjima obogatili kasu stranaka i svoj lični konto.

Detalji: Autor Sekretarijat KPS; Kategorija: Iz našeg ugla - KPS; Objavljeno 31 maj 2009; Pogodaka: 6552

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Šta donosi današnja svetska ekonomska kriza?

Aktuelna svetska ekonomska kriza, nema nikakve sumnje, predstavlja klasičnu krizu kapitalističke hiperprodukcije. U pitanju je masa robnog sveta koga je sve teže realizovati. Ranije narušena raspodela sada je do kraja otvorila vrata krajnje apsurdnim situacijama u kojoj cene hrane padaju pored milijarde gladnih ljudi. Tehnološke spravice se, zato, mogu nabaviti po sve jeftinijim ali, paradoksalno, i sve nanje pristupačnim cenama, jer ni za takvu robu nema sposobne tražnje. Kako bi je i bilo kada se, bar prema zvaničnim brojkama, računa sa preko 210 miliona nezaposlenih radnika!

Cena finansijskog kapitala je podignuta na enormne visine, dok se njegov proizvodni stok jedva može reprodukovati. Liberalizacija kretanja kapitala koja je zahvatila čitav svet omogućila je dotada siromašnim državama ulazak u «svetsku ligu konkurencije» ali se i vratila kao bumerang najrazvijenijim kapitalističkim ekonomijama, koje su prisiljene otpuštati sve veće mase sopstvenih radnika koje ne mogu produktivno zaposliti. To su evidentni «potencijali» savremenog kapitalizma!

Detalji: Autor Sekretarijat KPS; Kategorija: Iz našeg ugla - KPS; Objavljeno 31 maj 2009; Pogodaka: 5115

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

1. Sadašnji stepen razvoja kapitalizma označava kraj jedne ere neoliberalnog kapitalizma zasnovanog na učenjima Miltona Fridmana i njegovih sledbenika iz čikaške škole. Svetska kriza u koju je gurnut čitav svet kao posledicu će imati još veći stepen monopolizacije i još veći jaz između bogatih i siromašnih (setimo se samo Lenjina i njegovog dela „ Imperijalizam kao najviši stadijum kapitalizma“).

2.Neoliberalni kapitalizam je dobro naučio kako je od presudnog značaja sprečiti formiranje nove dobro organizovane i svojih istinskih interesa svesne radničke klase koja bi ga demokratskim putem mogla skinuti sa vlasti. Mnogobrojni pripadnici radničke klase u razvijenim zemljama Zapada nikada nisu ni stekli klasnu svest o sebi, već su počeli kao pripadnici srednje klase da sanjaju o tome kako da postanu deo klase kapitalista i da je potreban samo mali napor volje da bi se u tome uspelo. Tu zabludu sada žestoko plaćaju. Žabokrečina u koju su se uljuljkali sada im se obija o glavu. Mnogi od njih će svoje kućice sa bazenom u predgrađima za koje nisu platili ratu kredita zameniti nekom smrdljivom barakom ili u najboljem slučaju prikolicom. O nekom daljem školovanju dece mogu samo da sanjaju.

Strana 23 od 24

Golom guzicom u evropu

Plutokrate protiv Srbije

Mediji u raljama bogatih

Komunistički pokret u Srbiji

Zamajavanje naroda

Umorni kapitalizam

Kapitalizam na pocetku 21 veka